Varalicar.com

Varaličarenje pastrmke nimfama

Kao dugogodišnji varaličar, s mušičarskim stažom od skoro dvadeset godina, mnogo puta sam se uverio da su ova dva vida ribolova srodna, da imaju dodirnih tačaka i da mogu da se dopunjuju čineći ribolov uspešnijim i zanimljivijim. Ovo je naročito izraženo ako sami pravite mamce, pa lako možete da se poigrate s materijalima i idejama. Jedna od stvari direktno preuzetih iz mušičarenja i s velikim uspehom primenjenih u varaličarenju su nimfe za lov pastrmke, naročito efikasne baš sada, na početku sezone.

Piše: Saša Marinković Borac

Imitacije

Pošto je voda jaka i hladna, a pastrmka blizu dna, najčešće se koriste nimfe koje brzo mogu da dostignu određenu dubinu. To su otežane imitacije, vezane na džig glavama. Najčešće se koriste glave težine od 0,75 do 3 g. Za veće i dublje reke se mogu koristiti i teže, ali su po mom mišljenju to više strimeri nego nimfe, a sve polako izlazi iz okvira ultralight ribolova.

S obzirom na to da najčešće pecam na malim rekama, koristim lakše glave, teške 0,75 g, koje sam farbam. Udica je veličine 6 i na njen vrat, tj. u telo nimfe, ide još oko 0,75 g olova. Više od toga ne preporučujem kako mušica ne bi bila predimenzionisana u odnosu na insekte koje imitiramo. S odgovarajućim priborom, tih gram i po do dva bez problema mogu da se zabace i prezentuju.

Mahom vezujem one imitacije insekata kojima se ribe u ovom periodu hrane. To su imitacije velikih kamenjarki, tulara i raznih jednodnevki, ali je moguće na ovakvim udicama vezati i većinu drugih “muva” koje se inače vezuju na običnim mušičarskim udicama, kao i strimere, pa i kopnene insekte.

Što se dekora tiče, u ovom periodu to su mahom tamne mušice, i kreću se od onih krem, preko svih braon nijansi, do potpuno crnih, veoma lovnih, što pokriva većinu situacija. Naravno, ovo ne treba biti i konačan izbor pošto mnogo puta i drečavi, tj. fluo dekori takođe umeju da spasu dan. Na prvom mestu crveni, žuti, pink, a sve u zavisnosti od vremenskog perioda, doba dana, dubine i prozirnosti vode, a na prvom mestu apetita riba i njihove volje da jurcaju za našim “igračkama”.

U izboru materijala nema ograničenja i koristi se sve što vam se učini pogodnim, kako prirodni tako i veštački. U radnjama postoji sve što vam je potrebno, ali većinu toga možete obezbediti sami. Perje, fazan, paun, pevac, jarebica, krzno, srna, zec, mačka, dlaka, dabing, vuna, vunica, razna sintetika, krzno sa kapuljača, bilo šta što vam se učini zanimljivim, izbor je ogroman. Uz malo mašte, truda i materijala, te osnovnog poznavanja entomologije, džig mušice nije teško vezati, a dobijate vrlo lovne varalice, koje su veoma često ispred svega ostalog.

Akvatičnim insektima se hrane gotovo sve vrste riba, pa slične imitacije s velikim uspehom možete koristi i za lov klena, bucova, mrene, deverike, šljivara, jaza, pa i šarana. Pola posla je da što vernije pogodimo siluetu, tj. veličinu, oblik i boju insekata kojima se riba hrani u datom trenutku, dok je druga polovina prezentacija.

 
Prezentacija
Postoji više načina za prezentaciju i vođenje ovih veštačkih mamaca. Ja ću vam približiti nekoliko osnovnih za lov pastrmke, uz napomenu da postoji mogućnost odstupanja od navedenog, te da su improvizacije i pokušaji otkrivanja nekih novih “caka” više nego poželjni.

Osnovni način je uzvodni zabačaj (pri čemu je poželjno da manje ili više zagazimo u vodu), čekanje da mušica stigne do dna i animiranje laganim odizanjem i spuštanjem sve dok ne dođe do nas. Kod ovakvog ribolova treba biti vrlo koncentrisan, jer su udarci vrlo blagi i jedva osetljivi. Ovde preporučujem pletenice uočljivih boja, koje ujedno mogu poslužiti kao indikator trzaja i olakšati pravilno kontriranje pri svakom sumnjivom zastajanju, titraju ili kretanju u stranu ili uzvodno.

Sledeća je takozvana dead drift tehnika, meni najdraža, a često i najlovnija. Preuzeta od mušičara, uspešna je i u spin varijanti. Predstavlja larvu insekta slobodno nošenu vodenim tokom, koju je matica odlepila od dna. On je tada najranjiviji i samim tim ribama i najlakši plen, tako da ga rado napadaju, a udarci su mogući u svim slojevima vode. Taktika se sastoji od uzvodnog, blago ukosog zabačaja (ka drugoj obali) i što dužeg vođenja imitacije na zategnutoj struni, od uzvodne tačke, preko dela toka ispred vas do dela nekoliko metara nizvodno. U osnovnoj verziji dodatna animacija nije neophodna jer dobra imitacija ima dovoljno atraktivnih elemenata (nožica, repova) koje voda zavodljivo pokreće oživljavajući ih. Ipak, sve  se može obogatiti cimkanjem, titranjem i nežnim odizanjem. Bitno je sačuvati kontakt i kontrolu nad mamcem sve do kraja “vožnje”, kada se struna zategne i mušica krene ka površini. To je trenutak kada se vrlo često desi napad jer ribu asocira na larvu u fazi dizanja na površinu (emerdžer).

Treći i najprostiji način prezentacije je poprečni ili nizvodni zabačaj, uz spuštanje mušice niz vodu i njeno lerovanje pored podlokane obale, kamena, grane ili neke druge strukture. Udarci se najčešće manifestuju kao lagani čvrk, blago zatezanje ili otežanje na drugoj strani, tako da treba kontrirati na svaku sumnjivu situaciju.

Još jedan od načina je klasičan vertikal džiging sa viših obala ili svih mesta gde vam se to učini mogućim i izvodljivim, posebno tamo gde klasični zabačaji nisu mogući zbog rastinja. Pokušajte obavezno “vertikalu” pored podlokanih obala, kraj čkalja, u rupama sa sporijim tokom, tamo gde se voda vrti i lomi.
Pribor
Štapove za ovakav vid ribolova diktiraju veličina i dubina reke, konfiguracija i sastav dna, težina džigova na kojima vezujemo mušice, a na kraju i veličina riba koje očekujemo. Pošto govorimo o UL ribolovu, moja preporuka su što osetljiviji štapovi. Dužina im može znatno varirati, pre svega od ličnih afiniteta, ali i od toga koliko je teren na kome pecate obrastao vegetacijom. Negde su štapovi od 1,5 do 1,8 m najbolji izbor, dok su na drugim terenima bolji oni od 2,4 pa i svih 2,7. Sa dužim štapovima mušice se lakše vode, ali se pomalo gubi na osetljivosti i teže se zabacuje ako ima rastinja. Ja koristim kraće štapove, dužine 1,8 m i t.b. 2-7 g, maksimalno 10 g, dok je pola od toga po meni idealno. Štapovi ne treba da budu prebrzi zbog čestog spadanja ribe, ali ne ni potpuni parabolici. Treba nam, dakle, što osetljiviji štapić neke srednje umerene akcije. U svakom slučaju, svako na kraju nađe ono što mu odgovara i što mu pecanje čini ugodnim i udobnim.

Ima mnogo mašinica pogodnih za ovakav ribolov i većina njih će u manjim veličinama (1000 do 2500) završiti posao. Najbitniji uslov je da imaju dobro slaganje strune. Ovde se peca sa mnogo uzvodnih zabačaja, mnogo opuštene strune i svaka iole loša mašinica će vam često praviti mršenja, a to ume da bude vrlo frustrirajuće, da vam upropasti dan, a na kraju i da vas ljutitog otera s vode. Zato prilikom biranja mašinice obratite pažnju na to, čak i po cenu kojeg dinara više. Isplatiće se, verujte.

Što se strune tiče, znam mnogo kolega koji pastrmku pecaju na kvalitetan monofil, i to je dobar izbor. Postoji veliki broj proizvođača koji prave odlične najlone, slabo tegljive, tanke a jake, tako da su debljine 0,14-0,18 mm skroz zadovoljavajuće. Ja, ipak, koristim pletenicu, uz obavezan fluorokarbonski predvez, i to mi se pokazalo kao dobro rešenje. I tu je izbor ogroman, pa preporučujem što mekšu pletenicu nosivosti od 3 do max 5 lb. Predvez od fluorokarbona 0,16-0,20 je obavezan.

Sve ovo se odnosi na neke srednje vrednosti i manje reke, a svako treba pribor i opremu da prilagodi uslovima na vodi na kojoj peca, ličnim afinitetima, ali i dubini džepa.

Ribolov spin mušicama je veoma atraktivan i dinamičan. Zadovoljstvo je još veće ako ulovite ribu na svoju kreaciju. Možda u početku neće sve biti baš idealno, ali vremenom će mušice izgledati sve bolje i biti sve lovnije, vi ćete biti uspešniji i na kraju srećniji i zadovoljniji, kako ribolovom tako i samim sobom. Pokušajte, vezujte, eksperimentišite, budite što više na vodi, probajte razne prezentacije, pecajte i uživajte, uz R’N’R, naravno!

Objavljeno u magazinu “Spin & Fly”.