Varalicar.com

Teorija male varalice

Godinama mi se po glavi mota misao da veliku ribu ne hvata velika varalica, no veliki ribolovac. I godinama mi se po kutijama motaju svakakve i svakojake, firmirane i anonimne, ovakve i onakve, …, minijaturne varalice. I godinama ih vucaram svuda sa sobom i forsiram. I imam i nemam uspeha. Dugo vremena testiram na samome sebi tu rečenicu – ne da bih postao veliki ribolovac (jedna dokazana teorija je premalo za tako nešto, je l’ te; a i nemam bre ja godina za to), no da bih bio ono što jesam – onaj koji voli lagani pribor, i kome su male varalice “fetiš”. Da odmah budem jasan – meni su i male ribe ok, i više volim veći broj komada, no jedan veći komad – za ribu od kilograma nikada ne bih menjao pet od ukupno kiloram.

Premisa

Kažu – hodaj polako, ne lomi grane, glasa ne daj, hodaj na prstima. “Psssst”, “pssst”, “psst”, “pst”, “fijuuu” i “PLJAAAS!” Zar sve to da bi karakondžula od varalice skoro pa napravila cunami pošto je pala na vodu? Ne znam, nisam pametan (a inače mislim da jesam J), ali meni to nema nekog naročitog smisla. Ako gađaš krupnu ribu – ok poštujem, ali ako hoćeš da budeš tih, to i budi druže. “Polutih” je isto što i “poluglasan”, što je potpuno besmisleno.

Teorija

Prvi kontakt varalice sa vodom – tj. zvučna i mehanička vibracija nastala pri tom činu ima sudbonosnu ulogu na ishod ribolova. Iz toga sledi da mala voda trebuje malu buku, tj. da sa povećanjem veličine vode uloga buke (zvučne + mehaničke vibracije) pri padu varalice opada na važnosti. U razradi ova teorija koketira i sa dubinom vode, i sa bistroćom vode, a u zaključku ispada da je Rapala F7 (Original Floating) manja varalica od Calypso F3 (Fantom). U praksi, zgodno je ovo proveriti “za protivu” klena, jer ‘em živi i u maloj i u velikoj vodi, ‘em ume da bude na/pri površini, ‘em je bre plašljiv!

Praksa

Vreme: početak jula 2009, sati nešto pre 17h;

Vremenske (ne)prilike: lokalni pljuskovi + elementarne nepogode “haraju” vec 15 dana;

Reka: jedna od pritoka Kupe, jedina iole bistra tih dana u tom kraju;

Mesto: okolina Karlovca, Hrvatska.

U principu ništa specijalno povoljno, a opet ni ništa specijalno nepovoljno da bih izdvojio. Dolazim do vode. Konstatujem težak teren: spor tok, puno trave i obrasla, metar visoka obala. Imam dva kompleta u gepeku: jači, koji rešava situaciju, i (dosta) slabiji, koji rešava mene (u smislu leteće minijature, biću u fazonu), a i spori tok mu ide u prilog. Dvoumim se. Ma, ribolov je ego trip – slabiji definitivno!

Štap: Gloomis GLX 842-2 (7 fit, 1/16-5/16 oz, 4-8 lb, fast)

Rola: Shimano Stella 1000FD

Struna: Captain Pro Ultra Lite 8 lb

Drugari kažu još jednom da na vodi ima krupnog klena – to me motiviše. Oblaci i grmljavina u dolazu – i to me motiviše. Kalkulišem: zapuhaće vetar (priželjkujem vetrić), oboriti insekte, debeli svaštojedi klen će se pokrenuti da pokupi ih. Teoriju znam – neću ga uplašiti. Ajd’ da vidimo.

Drugari, po već razrađenoj proceduri, kače za ceo dan Owner Bugeye u onom gej dekoru (belo telo sa roze glavom). Očito ne mare za buku. Dooobro, domaćin je domaćin – dva domaćina, a ista varka – ma ima tu nešto. Imam i ja tu varku (doduše u strejt dekoru – Bull Frog), no to je vobler  težak ¼ oz, što je gotovo gornji limit težine bacanja mog štapa. Ok, rešenje je u kompromisu: daću ”The Klenu” gej dekor (providno vedro nebo u tom momentu je oblačno), plavičasti koji se pod svetlom presijava (originalno se taj dekor zove Horo Blue), i daću mu crank bait (Daiwa Presso KP Crank) i biće plitkoronac (0.5 m) dužine 3 cm i težine 3,5 g. U prvih par zabačaja par grizeva: jedan klen od 25 cm i omanji grgeč. “Uh, dobro je, upisao sam se”, i obrisao znoj sa čela. Ne nosim više teret: ”zamisli da ništa ne uhvatiš, a toliko si galamio”.

Uzgred, primećujem puno sitne ribe (međ’ njima ima i grgeča, hm, hm…). Vreme je za zabavu – sa one strane strune je minijaturni vobler 2Pike (ručni rad iz Niša). Menjaju se dve ili tri pozicije, nadprosečno mala varka, par prosečnih klenova, kul, zanimljivo je! (a viđeno je i par “komada”). Primećujem u jednoj uvalici “pristojan” klobuk i prilazim. Oprezno, ne na prstima, no na kolenima. Glasa ne dajem, ne gazim grane. 18 mm dugačak, i nešto preko grama težak vobler odrađuje “pljuc”, i vidim i osećam udarac – kontra! Prvih par metara ništa, a upravo tu je dobar pojas trave. Treći metar, treća sreća – klen kreće da “kuva”, “luduje”, pravi begove, izvlači strunu. Ipak, sve se to dešava u relativno plitkoj i čistoj vodi (kasno klen na Kosovo stiže – i ‘fala mu na tome). Sledi rutina: drugar prihvata klena, merimo ga, slikamo, puštamo. Brojevi kažu 48 cm do korena repa. Iz dubine mene čist urlik – to je apsolutni rekord svih mojih klenolova! To je najveća riba na najmanju varalicu – to je teorija primenjena u praksi. Još jedan urlik i dva čestitanja. Interesovanje za moje minijaturne voblere, zvane “bubice”, je na vrhuncu. Drugari domaćini razgledaju, pitaju – galama i smeh – čini se da je runda završena. Na njihovim strunama je i dalje Owner Bugeye u pink-belom. Za mene je to bilo to, prelazim na grgeče. Opet mala varka – ali veća od one male varke. Grgeč pravi kapitalac, celih 7 cm. Teorija mi zakazala, a radila je pre samo 45 minuta. Vreme je za drugu, a do tada,

bistro i svako dobro,

vd, member of varalicar.com team