Varalicar.com

Ne manjka slinavih riba

Tročlana ribolovačka ekipa Varalicar.com-a, u sastavu Robert, Miloš i moja malenkost, nedavno se vratila sa reke Ebro u Španiji. Ebro je reka, u svetu poznata po kapitalnim primercima soma, šarana i smuđa. Kao zagriženi varaličari, nadali smo se ulovima soma i smuđa.

Lovili smo na 18 kilometara dugom potezu reke, između velike brane u Riba Roja-i i manje u Flix-u, na kom trenutno love samo četiri vodiča sa svojim gostima. Privrednog ribolova ovde nema, a lokalno stanovništvo, naviknutno na morsku ribu, rečnu ne lovi.

Miloš je letos na ovom mestu sa našim domaćinom,  Sašom Valentićem, proveo 2 meseca, pa se ne može reći  da nam je lokalnog znanja manjkalo. Poznavanje terena i nešto našeg dunavskog iskustva, na kraju se ispostavilo kao dobitna kombinacija.

Riba je većim delom dana ležala na dnu, u rupama, kanalima, sakrivena iza stenja i većeg kamenja, a u lov izlazila sat vremena pred mrak. Kako ne bismo čitav dan proveli u kakvoj “siesti” i iščekivanju večernjeg “cuga”, pribegli smo vertikalnom džigovanju mamcima bez vibracije. Spori tok reke dozvoljavao je da se svaki metar dna lagano istraži, a varalica više puta prođe u neposrednoj blizini brkova španskih orijaša.

Iako su se dnevne temperature kretale u rasponu od 10-20 stepeni, a temperatura vode zadržavala na prijatnih 17, ribu smo ipak lovili u najtoplijem delu dana, u periodu od 11 do 17 časova.

Prvi se ovom prilikom “upisao” Miloš, koji je još prvog dana ispred foto-aparata izneo ribu dugu 218cm i tešku “skromnih” 67kg. U toku ovih 6 dana koliko smo proveli na vodi, ulovili smo osam riba preko 130cm dužine, uz nešto manjih primeraka u klasi 5-15kg.  Robert je popravio svoj lični rekord, somom dugim 154cm, teškim 30-ak kilograma, koji je uzeo vertikalno džigovanu Smukijevu “lastu” i ribolovcu priredio nezaboravnih 20-ak minuta borbe. Na ovoj prelepoj reci “upisao” sam se i ja, ulovom dugim 195cm i teškim 46 kilograma.

Apsolutno iznenađenje zadesilo me je pretposlednjeg dana na vodi, kada mi je pod čamcem, u bistroj vodi, posle polučasovnog zamaranja, bljesnulo dugo telo “albino” soma, koji je kasnije izvagan na 37kg, sa dužinom od 176cm. Ovakve “plavuše” nisu retka pojava na Ebru. Ima ih u više varijacija, sa manje ili više crnih fleka na žutoj osnovi. Jedan je ove godine ulovljen čak tri puta, što ide u prilog ideji o pažljivom postupanju sa ulovom.

Za lov iz usidrenog čamca, koristili smo štapove dužine od 2,7 do 3m, težina bacanja od 80 do 250gr, pouzdane Penn Slammer-e 460, dok smo za vertikalno džigovanje upotrebljavali nešto kraće štapove, od 1,8 do 2,5m, sa multiplikatorima. Najviše smo koristili varalice od meke gume, Fin’s Fish-ove, Smukijeve “laste”, Orkine Shad-ove, Fenix-e i Shad Twister-e, na džig glavama od 28 do 40 grama.

Boravak u ovom prelepom okruženju upotpunio je domaćin, koji se trudio da svakodnevno na stolu, u pauzi za ručak, zateknemo nešto od domaće kuhinje i povratimo snagu potrebnu za borbu sa rečnim nemanima.

Za kraj, savet svim budućim posetiocima ove prelepe reke – Na Ebro ponesite dosta odeće. Ne zbog hladne klime ili kakvog modiranja, već zbog slinavih riba, koje ovde ne manjkaju.

Piše: Darko Bokanić

Foto: Miloš Elek, Robert Igaz i Darko Bokanić

Objavljeno u Ribolovačkom magazinu, br. 118, novembar/decembar, 2011.