Brancin (lat. Dicentrarchus labrax)
Pored orade i zubaca, brancin je jedna od najcenjenijih riba u jadranskom moru.
Već prilikom prvog susreta sa ovom ribom ,na osnovu njenog izgleda, svima je jasno da se radi o grabljivici. Izgleda veoma elegantno. Izduženog je tela koje je prekriveno sitnim krljuštima srebrnasto sive boje, a u predelu stomaka svetlije boje. Glava je srednje veličine i na njoj su smeštene krupne oči koje su, može se reći, postavljene jako visoko. Na škrznim poklopcima se nalazi po jedna bodlja koja je usmerena u pravcu repa. Usta su nesrazmerno velika i u njima je smešteno puno sitnih i veoma oštrih zuba.
Može da naraste u dužinu do 1 m i da postigne težinu oko 15kg mada su, mora se priznati, takvi primerci izuzetno retki. Najčešće se love primerci težine oko 1kg i manji.
Što se tiče terena na kojima živi, brancin voli peskovita, kamenita i posejdonijom obrasla dna. Vrlo često se sreće u lukama i pored pristaništa, a jedno od omiljenih mesta za boravak su mu rečna ušća, što ukazuje na to da je on riba koja voli bočatu vodu. Najčešće se kreće sam ili u malim jatima od po nekoliko komada. Veća jata formira samo u periodu mresta ili ako su u pitanju mali komadi. Živi u plićim predelima i to na dubinama od 1 pa do 15 metara, mada nije retkost da se ulovi i na većim dubinama. Voli da boravi na mestima gde postoji strujanje vode, tako da su mu plitki kanali i uzani prolazi veoma interesantna mesta za život. Izuzetno je dobar i jak plivač i sposoban je da satima stoji u struji i to okrenut glavom prema njoj. Na taj način čeka da mu struja donese neki ukusni zalogaj.
Ako govorimo o ishrani brancina na prvom mestu se nalaze sve vrste sitne ribe, pogotovo gavuni i cipoli, onda razne vrste račica, a neće zaobići ni glavonošce. Ponekad zna pojesti i sveže uginulu ribu i to pogotovo oni primerci koji su se opredelili za život u lukama.
U koje doba dana i po kakvim vremenskim uslovima se treba uputiti u lov na Brancina?
Najbolje je to uraditi u svitanje , sumrak ili u toku noći. Dnevni lov daje najbolje rezultate ako je voda zamućena jer je brancin poznat kao veoma oprezna riba i ako nas primeti neće zagristi bez obzira koliko mu ukusan zalogaj ponudimo. Znači ,ako se odlučimo za dnevni ribolov najbolje je da to bude onda kada je prisutan južni vetar, kada je more ustalasano i voda zamućena. Jos jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je morska struja ili kurenat. Veliki broj ribolovaca se slaže da je brancin jedna od riba čija ishrana i način ponašanja direktno zavise od kurenata. On počinje intenzivinije da se hrani kada počinje promena i to pogotovo sa oseke na plimu. Kako kurenat jača tako i njegova glad postaje veća, a samim tim i njegova aktivnost tako da u tom periodu treba očekivati najbolje rezultate. Kada kurenat postigne svoj maksimum i postane konstantne jačine brancin prestaje da se hrani ili to radi veoma slabo. Ako imate sreće da se promena desi u periodima kada je sumrak ili svitanje uspeh vam je gotovo zagarantovan!
Varalice
U moru varalica koje se danas proizvode i mogu se naći po našim radnjama ribolovačkog pribora izdvojio bih nekolicinu koje su se zaista pokazale kao efikasne. To opet ne znači da i neke koje nisu nabrojane, ili koje mi iz raznoraznih razloga nisu bile dostupne, nisu lovne i da ih ne treba isprobati.
Od silikonskih varalica na prvom mestu je svakako francuski Raglou i njihove silikonske ribice i jeguljice. Treba koristiti veličine od 5,5 – 14 cm, a od boje najbolje su se pokazale bela ili sedefasta, bela sa plavim i crveni leđima, i sve svrste prozirnih sa šljokicama. Moj favorit su one u veličini od 8,5 cm u beloj boji i prozirni sa sivim šljokicama. Twisteri i šedovi su se takođe dobro pokazali.
Što se voblera tiče, izbor zavisi od toga kakvi su uslovi na vodi, kakva je vidljivost, dubina, vremenski uslovi itd. Obzirom da brancina uglavnom lovimo na plićim terenima možemo koristiti razne vrste Zara i Popera, plitkoronce i srednjeronce. Veličina koja se najčešće koristi je ona koju većina morskih varaličara ima u svojim kolekcijama, a ona se kreće od 5 pa do 11-12 cm. Od Rapalinih voblera najbolje su se pokazali Rapala Original floating 7 i 9 i to u bojama S i B ili još bolje u MU dekoru, ali na žalost ovaj dekor je jako teško pronaći u našim radnjama… Husky Jerk, Long Cast, Rapala Jointed i X-Rap, pogotovo u situacijama kad vidite da riba prati varalicu ali je ne napada.
Yo-Zuri takođe ima gomilu dobrih voblera, ali ponajbolji su Pinn’s Minnow i Crystal Minnow i to u plavom, zelenom, zlatnom, srebrnom i red head dekoru.
Kao što rekoh na početku, postoji čitava armija varalica koje se mogu koristiti i treba odabrati onu za koju mislite da je u tom trenutku najbolja, a sa druge strane ako je riba raspoložena, uzeće koju god joj ponudimo. Varalice domaćih proizvođača nisam nabrajao iz prostog razloga jer ih je u Crnoj Gori teško naći, ali verujem da bi se Ružno Pače, Calypso, Alex lures i ostali jako dobro pokazali.
Pribor i načini montiranja
Za lov brancina biće vam odličan štap dužine između 2,40 m i 3,00 m, u zavisnosti da li lovite iz čamca ili sa obale, težine bacanja od 10 – 50 g. Zapravo, dovoljna težina bacanja je i 30 g, ali ukoliko koristite sistem sa vaser kuglom ili neki malo teži šed onda je potreban štap veće težine bacanja. Mašinica na čiji kalem staje 100 m najlona 0,30 je idealna, a što se tiče najlona on ne bi trebao da prelazi 0,25 što zbog daljine izbačaja, što zbog vidljivosti u vodi . Ako koristite strunu dovoljna će biti debljina do 0,15. Najbolje je da na osnovnu strunu montirate predvez od fluokarbona tako da bi vidljivost bila što manja jer to povećava šansu za uspeh. Dužina predveza nema potrebe da prelazi 1 m. Što se tiče načina montiranja postoji ih nekoliko.
Prvi i osnovni je taj gde varalicu vezujemo direktno na osnovni najlon odnosno predvez od fluokarbona.
Drugi, koji je jako interesantan, koristi se uglavnom kada primetimo aktivnost na površini ili u plitkoj vodi, a sastoji od iz sledeceg: potrebno je napraviti predvez na čijem će jednom kraju biti postavljena varalica, a na nekih 80 cm od nje odnosno od kraja vežemo još jedan kraći predvez dužine oko 15-ak cm na koji ćemo montirati silikonsku ribicu. Za ovaj sistem najbolje je koristiti površinske varalice kao što su zare i poperi.
Treći sistem je sistem sa vaser kuglom i pravi se tako što na kraj osnovnog najlona vežemo vaser kuglu, a na njega vezujemo predvez dužine oko jednog metra, na čiji kraj postavimo twistera ili neku drugu silikonsku varalicu. Ovo nam omogućuje dalek zabačaj, a varalica ne ide do dna već je povlačimo ravnomerno na određenom rastojanju od dna odnosno površine.
Četvrti sistem služi za lov na živu ili mrtvu ribicu, najčešće gavuna ili malog cipola i sastoji se od predveza dužine do 1 m na čijem je kraju vezana udica veličine 2, 1, 1/0, u zavisnosti od veličine ribice. Naravno, zbog daljine izbačaja potrebno je na osnovni najlon iznad kopče sa vrtilicom postaviti i klizeće olovo težine od 4 do 10 g. Ribicu probodemo kroz oči, a ako je mrtva možemo je još jednom probosti kroz telo. Sve što je potrebno dalje uraditi je da je zabacimo, sačekamo da malo ili potpuno potone i polako je povlačimo imitirajući kretanje ranjene ribice.
Eto, to su neki od osnovnih sistema, a po potrebi moguće su i modifikacije istih.
Kada brancin zagrize otpor koji daje pri izvlačenju je najjači u početku, ali vrlo brzo se zamara tako da se za kratko vreme nađe na suvom. Ne spada u one ribe koje čuvaju snagu za poslednji trzaj koji im može omogućiti slobodu već je veoma miran tako da se rukom može prihvatiti.
Lovostaj na brancina ne postoji, za sada.
Minimalna mera za brancina je 25 cm.
Poštujte meru, i naravno u duhu pravog sportskog ribolovca dodajte koji santimetar iznad ove ipak male zakonske mere!
Za Varalicar.com priredio Marko Radosavljević
photo: Cekin