Namotavanje strune, na japanski način
Ajd’ da ovo nazovem “namotavanje strune na špulnu, za one što ne divanu japanski”.
Elem, verovatno se dobar deo vas već sreo sa onim “šablon” kartončićem, što braća Japanci pakuju uz svoje makine. Meni je ovo bio prvi put.
Simpatično kartonče, sa nažvrljanim japanskim tekstom. Vidim po uputstvu, da ga treba fino prisloniti i koristiti kao merno sredstvo. Hmmm… Jes’ vala, još da znam da ga iščitam, pa da mi bude jasno u šta gledam. Jedino što sam sa ovog pomagala mogao razaznati jeste nekakava “PE” oznaka. Opet Japanci neš’ komplikuju. Sreća u Internet, pa se uz malo čeprkanja po mreži, nešto da i naučiti.
Dakle, “PE” ili “Poly-Ethylene”… po naški “struna”… (nešto više na ovu temu možete čitati ovde), a one brojkice pored slovne oznake 1.0; 1.5… su zapravo, “njihov” način obeležavanja nosivosti strune. Grubo rečeno, pomnožite ovaj broj sa 10 i dobijete nosivost strune “po naški” (zapravo po američki, u librama, ali tu smo već na “domaćem” terenu ).
PE 1.0 – 100m = 10lb – 100m
E, sad je sve puno jasnije!
Izaberemo kraj šablona na kom stoji oznaka za strunu koju planiramo namotati (u mom slučaju je to PowerPro 15lb, pa koristim deo na kom lepo piše PE 1.5 – 100m), prislonimo ga na obod špulne i vidimo koliko će prostora zauzeti onih 100m strune, i koliko je potrebno namotati “backing-a”, kako bi struna popunila špulnu do kraja…
…pa motamo backing. Ja volim da koristim monofil, zbog boljeg prijanjanja na špulnu. Naravno, povremeno proveravamo količinu namotaja, dok kartonče ne kaže DOSTA!
E, sad može struna.
Na kraju sve to lepo legne ‘vako.
Kako su samo “braća” pametna. Nema više onog – namotaj, odmotaj, namotaj.
Samo, mogli bi ovo kartonče pakovati uz svaku makinu.
D.B.