Stop Ribkradji

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

Vobleri

Značenje reči wobble na engleskom, teturati se, izvrtati strane, migoljiti se… Vobler je varalica koja to doslovno čini, imitirajući pri tome ranjenu ribicu koja predstavlja lak i izazovan plen za sve grabljivice. Vobleri su porodica  varalica koja su najviše u upotrebi, sa najširim varietetima boja, veličina, oblika, načinu pokreta, dubinom zaranjanja, rasponom cena itd. Zvanični istorijat prvog voblera potiče iz daleke Finske. Godina je 1936, glavni junak početka priče o voblerima kršten na ime Lauri Rapala, vođen zapažanjima da veće ribe jedu manje u slast, i željom da umesto živih mamaca koji iziskuju dosta truda da se održe u životu, i brzo postaju neupotrebljivi na udici, napravi nešto što će grabljivicama ličiti na plen, a moći će se koristiti više puta bez toga da se rukama čeprka u kofi punoj ledeno hladne vode, ganjajući ribice. Lauri uzima nož za cipelare, komad plute, i počinje da oblikuje ribicu……..tako je nastao prvi vobler koji je svoj srebrni sjaj dobio zahvaljujući foliji od čokolade. Model je nazvan floating original, koji je i dan danas u proizvodnom programu Rapala koja je jedna od najozbiljnijih porodičnih poduhvata svestkog renomea u varaličarskom ribolovu, a prelazi sa kolena na koleno u porodici Rapala.

Tako je počela priča koja se nastavlja do dana današnjeg, i na sreću varaličara kraj se ni ne nazire….

 

Od čega se zapravo vobler sastoji?

1 Telo

2 Žica

3 Pakta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4 Alkice sa udicama

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5 Otežanje

 

1 Telo voblera može biti od raznih materijala: drveta (balza, abashi, lipa itd.), plastike, savitljive polutvrde pene, krute pene itd. Oblik tela moze biti izdužen (tzv. minnow), pljosnatih strana i vretenast (tzv. shad), kruškast, ili nešto sasvim nesvakidašnje.. Forma je uvek hidrodinamična i igra veliku ulogu u ponašanju voblera tokom povlačenja. Telo može biti jednodelno, dvodelno ili čak od više segmenata. Materijal tela utiče i na trajnost varalice, obično se vobleri od balze ne preporučuju za preoštre i šiljate štučije zube, za njih je plastika uvek bolji izbor.

2 Žica koja se koristi za unutrašnjost voblera mora da je čvrsta, da ima odgovarajuću čeličnost, da ne bude preteška (u tom slučaju može da spreči pravilno balansiranje varalice). Treba da podnese relativno veliko opterećenje s obzirom na veličinu varalice, pogotovo kada su grabljivice većeg gabarita i snage u igri. Recimo, som. Često čujemo da je som pokidao varalicu, obično se to kidanje odnosi na žičanu konstrukciju, alku ili udicu.

3 Pakta je deo voblera koji je najodgovorniji za njegov rad, dinamiku i putanju kretanja, prilagođena tipu i toku vode. Neadekvatan oblik, veličina,  loše usađivanje pakte , ili pak loš materijal istog čini vobler nelovnim, čak neupotrebljivim. Pakte se obično prave od polikarbonata, ili plastične mase sličnih karakteristika, ređe od metala, postoje i vobleri kod kojih je telo oblikovano tako da sečeni prednji nosni deo ujedno ima ulogu pakte. U zavisnosti položaja i oblika pakte, kao i veličine, vobleri mogu biti plitkoronci, srednjeronci , dubokoronci i extra dubokoronci.

 

Dužina voblera varira od minijaturnih jedva nešto preko jednog cm, pa sve do dvadeset centimetara, u ekstremnim slučajevima i preko toga. Odnos širine, dužine i vrste pakte u velikoj meri određuje rad tj. vibraciju voblera. Razlikujemo voblere sa krupnom ili sitnom vibracijom, a dakako postoji širok raspon rada između ove dve vrste. Vobler može da radi bokovima, repom, može da polurotira oko svoje uzdužne ose, a može i da “nema” rad, tj. da je rad toliko sitan da se i ne primećuje ili da zapravo pokretima štapa moramo udahnuti život ovoj varki.

Voblerima se trudimo postignuti razne dubine zaranjanja, u zavisnosti koje slojeve vode želimo ispitati. Postoje plivajući, tonući i suspending (u slobodnom prevodu lebdeći) vobleri. Svi oni mogu biti plitkoronci, srednjeronci ili dubokoronci, jedno ili višedelni, sa tzv. zvečkom (ugradjene kuglice) ili bez.

Plivajući vobleri kao što im ime kaže posle zabačaja plivaju na površini vode, tek posle početka povlačenja zaranjaju, i to u zavisnosti da li spadaju u red plitko ili dubokoronaca. Ako popustimo strunu, prestanemo sa namotavanjem, ovaj tip voblera će početi da izranja (brže ili sporije). Karakteristično se ovi vobleri koriste u uslovima u kojima želimo imati potpunu kontrolu nad varalicom (plitke vode, nepoznati tereni, bujna vegetacija ispod površine itd.)

Tonuće modele voblera odlikuje veća težina tela u istoj dužini u odnosu na plivajuće, tako se postiže da oni posle zabačaja počinju tonuti, po pravilu trebaju zadržati vodoravan položaj u fazi tonuća, tj. ne smeju ponirati repom ili nosom.  Trebamo sačekati da dostignu željenu ili pretpostavljenu dubinu, zatim početi sa povlačenjem, pri čemu vobler u datoj dubini počinje svoj rad. Ovi vobleri se obično koriste u vodama gde nemamo dovoljno prostora u fazi povlačenja da bi postigli željenu dubinu ili na stajaćim vodama čija dubina isključuje efektivno korišćenje plivajućih modela (mislim pritom da ribu tražimo u dubini, pri dnu). Vredi napomenuti jedan od modela koji je zasluženo stekao svetsku slavu, koji se izrađuje u širokom dijapazonu veličina i dekora, a to je Rapala CD (CountDown – odbrojavanje).


Suspending ili lebdeće varijante voblera karakteriše, da kad uz pomoć povlačenja dostignu željenu dubinu, pri opuštanju se zadržavaju u sloju u kojem se nalaze.Znači, ne izranjaju niti tonu. Ove varijante su sve popularnije na našim prostorima, jer imaju zaista široku primenu, a skoro bi se moglo reći da su nezamenjivi u slučaju da varku moramo zadržati što duže u zoni pretpostavljenog napada.

Plitkoronci su grupa voblera koji po pravilu zaranjaju do 50-tak cm ispod površine, koristimo ih kada su grabljivice aktivne u površinskom sloju ili na samoj površini, ili kada bacamo varalicu na plitkoj vodi (plitka obala reke, plitko jezero, kanali), gde je nepoželjno da rijemo po dnu ili da udaramo po kamenju i kršu. Ovaj tip voblera je takođe nezamenjiv kada ribu tražimo u vodenom sloju iznad podvodne vegetacije. Pri povlačenju ovi vobleri imaju mali ugao zaranjanja. Prepoznatljivi su po malim paktama, koji sa telom voblera zatvaraju veliki ugao, a  mogu biti i “lomljene”.

Srednjeronci zaranjaju od 50cm do 1,5m, predstavljaju prelaz između dubokoronaca i plitkoronaca, a koriste se u slučajevima kada se zahteva  veća dubina od plitkoronaca, a opet ne želimo da se mučiti da dubokoronca zadržimo u međusloju.

Dubokoronci kao što ime govori rone u dubinu. Možemo ih prepoznati po velikim, dugačkim paktama koji su skoro kao produžetak nosa voblera ili zatvaraju izuzetno mali ugao sa uzdužnom osom tela voblera. Bacamo ih kada je riba na dnu ili pri dnu, a često je “ubojito” oružje za ribu koja se neaktivna skriva među kamenjem i raznim preprekama na dnu. Ovi vobleri zaranjaju pod velikim uglom u odnosu na površinu vode, dubina njihovog zaranjanja varira od 1,5-3m. Najčešće se koriste za tzv. kuckanje dna, pri čemu zahvaljujući velikom uglu zaranjanja vrh pakte kucne u kamen na dnu i na taj način zvukom dodatno pobuđuje instinkt predatora  za napad, ili u slučaju peska “diže prašinu” na dnu, imitirajući sitnu ribu koja traži hranu na dnu. Dubokoronce koristimo kada je varalicu neophodno plasirati na veće dubine, a imamo prostora (dužina povlačenja) da to postignemo.

Vobleri mogu biti “nemi” ili sa zvečkom, tj sa praznom komorom u telu i čeličnim kuglicama u njoj koji pri radu voblera proizvode određene dodatne frekvencije koja često utiče pozitivno na aktivnost predatora. Isto tako razlikujemo jednodelne i višedelne voblere. Višedelni vobleri obično imaju jaču vibraciju od jednodelnih i moglo bi se reći da su popularniji i efektivniji u lovu određenih vrsta grabljivica, npr. štuke.

O dekorima voblera bi mogli danima i danima, njih ograničava samo ljudska mašta. Često se čuje izjava od strane iskusnih varaličara (čije su brojne kutije pune najšarenijim kreacijama) da dekor je najbitniji u lovu ribolovca (kupca). Sve se više slažem s tim rečima. Ipak postoje osnovne razlikosto dekora voblera koji prave razliku i daju nam mogućnost da ipak raspoznamo neka pravila u ponašanju riba pri raznim uslovima. Primera radi u najvećem delu slučajeva nećemo u bistroj vodi koristiti drečave dekore varalica, jer one bi u znatnoj meri odudarale od boje plena. Zato kada se voda zamuti, potražićemo najdrečavije dekore u našoj kutiji, ne bi li bili što primetniji u smanjenim uslovima vidljivosti u vodi. Postoje dekori koji se trude što vernije imitirati određenu ribu, najpoznatiji primer bi možda bio dekor grgeča (poznatiji kao bandar), ili dekori pastrmke koji se koriste na salmonidnim vodama. U prirodne dekore se mogu svrstati boje koje se često nalaze u vodama , tu spadaju  srebrna (S po Rapali), smedja, siva, maslinasta, plava i njihove kombinacije. S druge strane drečavi dekori su proizvoljni, često imaginarni, što se da zaključiti i na osnovu njihovog naziva, red tiger, fire tiger itd.

Arpad Toth (lonewolf)