Varalicar.com

Potočna pastrmka

lat. Salmo trutta

Brown trout

Bachforelle

Truite des rivieres

Potočna pastrmka pripada familiji Salmonidae i naseljava visinske salmonidne vode. Reke poznate po većoj gustini populacije potočne pastrmke su Mlava, Rzav, Đetinja, Piva, Tara, Vapa, Uvac i tokovi većih reka gornjeg salmonidnog regiona. Živi samo u brzim planinskim rekama i potocima i predmet je isključivo sportskog ribolova veštačkim mamcima. Pastrmka ima izduženo, valjkasto i po bokovima malo spljošteno telo. Veličina glave je u srazmeri sa dužinom tela, s velikim ustima i mnogobrojnim zubima, oštrim i povijenim u nazad. Telo je prekriveno sitnim krljuštima. Oblikom je prilagođena za život u brzim vodama i sposobna je da skokovima iz vode savlada manje vodopade. Boja tela je u korelaciji sa mestom boravka i sa izvesnim odstupanjima, boja leđa je tamno braonkastosmeđa, a prema bokovima svetlija u raznim nijansama do zlatno žute, dok je trbuh biserno beo. Telo je prekriveno crnim i jarko crvenim pegama, uokvirenim svetlim prstenjem. Pastrmke koje žive u bistrim, manjim vodama sa šljunkovitim dnom su svetlijih boja, dok su one, koje žive u dubljim vodama sa kamenitim skloništima tamnije. Masno peraje je iste boje kao i leđa, dok su ostala, grudna, analna i trbušna peraja sivkastožuta. Hrani se larvama insekata, insektima, račićima i sitnijom ribom (krkuša, potočna mrena, peš, badelj, … itd), ali proždire i sopstvenu mlađ. Ima izuzerno dobro razvijena sva čula i plen nepogrešivo identifikuje i agresivno ga napada. Živi i razmnožava se u vodama bogatim kiseonikom sa preko 10 mg/l i temperaturom vode manjom od +15C. U alkalnoj sredini sa pH 8 žive rekordno velike pastrmke, a optimalna temperatura za ishranu joj je +8C. Stalno stanište su joj dublji virovi i šupljine ispod podlokanih stena. Odatle izlazi u lov u brzake, iza većih prepreka u vodi, odakle iz senke kontroliše kretanje ostalih riba i vreba plen. U potrazi za hranom migrira duž reke, a pred mrest kreće uzvodno, tražeći pogodno mesto za polaganje ikre. Mresti se od početka novembra do kraja januara, što zavisi od hidroloških uslova i temperature vode. Mužjaci pred mrest dobijaju na vrhu donje vilice kukastu izraslinu, kao i lepše i intenzivnije boje tela. Nakon sparivanja, mužjak i ženka pronalaze mesto sa tvrdim šljunkovitim dnom, na dovoljnoj dubini, na kojoj ni veća kolebanja vodostaja neće uticati da ikra ostane na suvom. Pokretima tela, odabrano mesto se čisti od mulja i pravi se ulegnuće u koje ženka polaže ikru, koju mužjak odmah oplođuje. U zavisnosti od težine i starosti ženke, količina ikre se kreće od 700-3000 komada jajašaca, koja su crvenonarandžaste boje i dijametra od 3,5-5 mm. Inkubacioni period oplođene ikre pri optimalnoj temperaturi od +5C traje 50-80 dana. S obzirom da se ikrom hrane skobalj, klen, potočna mrena pa i sama pastrmka, ustanovljeno je da na kraju prve godine života ostane svega 25 % od broja oplođene ikre. Zato se danas salmonidne vode poribljavaju odraslim mlađem pastrmke, proizvedenim veštačkim putem, pri čemu je stepen iskorišćenosti oplođene ikre daleko veći.

S obzirom da potočna pastrmka u sredini u kojoj živi naraste u proseku do 1 kg, a izuzetno i do 3 kg sa starošću od preko 10 godina, ribolov pastrmke se smatra lakim varaličarskim ribolovom. Izuzerak su potočne pastrmke koje u akumulacijama mutiraju u forme jezerske pastrmke i narastu preko 10 kg, i koje se bitno razlikuju od osnovne biološke forme.

Štap za varaličarenje potočne pastrmke treba da je dugačak 1,8 do 2,7 m, što zavisi od veličine reke, gustine obalskog rastinja, ali i od veličine očekivanog ulova, težine bacanja 5 do 25 g, i savitljiv gornjom trećinom radnog dela. Za izbacivanje varalica maksimalne težine 7 g i za relativno lake uslove ribolova, ne bi trebalo koristiti strune većeg prečnika od 0,22 mm i nosivosti preko 3 kg. Manji stacionarni čekrk kapaciteta 100/0,30 u potpunosti odgovara potrebama lakog varaličarenja na manjim tekućim vodama. Izbor varalice za lov potočne pastrmke zavisi od uslova ribolova i primenjivosti varalice u određenim okolnostima i prikazan je u tabeli:

Na našim vodama sportski ribolov potočne pastrmke je dozvoljen od početka marta, ali uspešan ribolov je moguć tek kada prođu velike i bujičave vode, reke se izbistre i vrate u korito. U zavisnosti od hidrometeoroloških uslova i nadmorske visine, topljenje snega će uslediti pre ili kasnije. Imajući sve to u vidu, pastrmke se mogu uspešno loviti varalicom od sredine aprila meseca. Usled još hladne vode, život u planinskim potocima i rečicama još nije u punom intenzitetu i veću aktivnost treba očekivati u najtoplijem delu dana. Izgladnele i mrestom iscrpljene pastrmke, zbog nešto jačeg toka prolećne vode i nedostatka hrane u njoj, nisu naročito pokretljive i drže se tiših delova potoka i dubljih virova. Njihov položaj u vodi uslovljen je racionalnim energetskim balansom, koji je instiktivna radnja, karakteristična za sve vrste riba, ali je kod salmonida najizraženija zbog uslova u kojima žive. U rano proleće pastrmku ne treba tražiti u jakoj i brzoj vodi, već u tišoj i sporijoj, oko većih prepreka i stabala ili pored podlokanih obala gde pastrmka u blizini glavne matice iz korenja i senke sačekuje da joj voda nanese hranu. Takvom ponašanju ribe treba prilagoditi i način ribolova. Mestu na kojem je moguće prisustvo pastrmke prilazi se sa nizvodne strane i ako se radi o dubljem viru ili proseku između stenja, varaličarenjem treba otpočeti sa težom varalicom, manjim cofom, pešom ili džigom. Pretraživanje takvih mesta se vrši izbačajima varalice nekoliko metara uzvodno, na plića mesta, sa kojih se varalica, nizvodnom vučom pri dnu, navodi na dublje mesto, odnosno ulaz u vir ili prosek. Izlaz iz vira ili prelaz iz dubine ka plićim mestima toka, treba pretraživati DEEP i CD voblerima. Tonuće voblere treba izbacivati nešto uzvodnije ka suprotnoj obali, pustiti ih da potonu do dna i otpočeti sa vođenjem kada ih voda nanese nasuprot položaja ribolovca. Podizanjem štapa se kontroliše kretanje varalice po dubini i prati konfiguracija dna i vobler navodi na mesto očekivanog napada. Kod CD voblera koristi se matica reke za navođenje, dok se kod zaranjajućih koristi snaga toka za zaranjanje i kontrolu dubljeg dela izlaza iz vira. Zaranjajući vobler se, za razliku od tonućeg, izbacuje popreko na tok i sa vođenjem se počinje odmah, često bez namotavanja strune, jer je uzvodni položaj voblera u rečnom toku dovoljan za odgovarajuću vibraciju, brzinu kretanja i dovoljnu dubinu zaranjanja. Na manjim rekama se, uz sva tri načina vođenja, uz korišćenje tri tipa varalica, može pravilnim vođenjem pretražiti neki vir ili dublje mesto, ne pomerajući se sa mesta i ne praveći suvišne pokrete.

Sa početkom leta i povećanjem temperature vode, pastrmke postaju pokretljivije i agresivnije, u reci zauzimaju položaje na plićim mestima i bržim protokom vode. Manji primerci tada love po ceo dan u brzacima iznad slapova i u bukovima, dok velike i dalje borave na dubljim mestima i u lov izlaze u svitanje ili u sumrak ili po oblačnom vremenu na veće brzake ili na prelive oko većih prepreka, stena ili oborenih stabala. Dnevno varaličarenje se može obavljati na dva načina, što zavisi od veličine reke, odnosno dubine i mogućnosti kretanja ribolovca duž obale i rečnog toka. Na manjim rekama i potocima potočna pastrmka se može loviti u toku dana, uzvodnim kretanjem ribolovca po plićacima i sprudovima, pri čemu se sva izglednija mesta pretražuju uzvodnim izbačajima i kosim nizvodnim povlačenjem. Povlačenje se vrši nešto većom brzinom od brzine rečnog toka da bi varalica imala pravilan rad i da bi se mogla voditi u željenom pravcu. Prava varalica za ovaj način ribolova je Mepps Aglia No 0 i No 1, kojom se postižu odgovarajući efekti na plićim vodama.

Na rečicama kod kojih je matični tok kanalisan i nešto dublji, na isti način se mogu primeniti džigovi, manji peševi i cofovi. Uzvodnim izbačajima i skakutavim vođenjem džigova oko prepreka i navođenjem na dublja mesta, vrši se pretraživanje rečnog toka. Sunđerastim ili silikonskim pešom ili cofom se u virovima i dubljim podlokanim mestima može i u toku dana isprovocirati krupnija pastrmka, ali pravo vreme za njih je smiraj dana, a prava varalica vobler. Drugi način varaličarenja pastrmke, podjednako uspešan kao i prethodni, je pretraživanje izglednijih mesta voblerima. U uslovima male i bistre vode, što je leti najčešća situacija, koriste se najmanji vobleri od 3 cm, tipa CD i DEEP. Ako oko rečnog toka ima drveća i rastinja moguće je kretanje uzvodno i nizvodno duž toka, uz uslov da se promena položaja i šetnja obavlja na pristojnom odstojanju od reke. Ako su obale čiste i pojava ribolovca lako uočljiva, uspešan ribolov se i dalje može obavljati samo uzvodnim kretanjem. Za primenu voblera veoma je bitno uzeti u obzir pravac i brzinu toka vode i odrediti tačno mesto na kojem bi mogla biti pastrmka. Prema tome se određuje položaj ribolovca na obali i tačno mesto na koje treba zabaciti vobler, da bi se korišćenjem vodenog toka doveo na odgovarajući način na mesto očekivanog napada.

Često će se desiti da je pastrmka vidljiva pored neke prepreke, kako stoji u mestu i iščekuje šta će joj voda naneti. Povremeno napusti mesto isplivavajući u stranu, kupeći nekog insekta i brzo se vraća u prvobitni položaj. U takvim slučajevima najbolje je ne početi odmah sa zabacivanjem, već se umiriti na obali i ne činiti nagle pokrete. Onog momenta kada ribolovac uoči pastrmku tada već može biti kasno da se bilo šta učini jer je pastrmka sa svog mesta mnogo pre uočila ribolovca. To što nije pobegla, ne mora da znači da neće nestati nakon prvog zamaha štapom. Zato treba smireno sačekati nekoliko minuta i uživati u prizoru i za to vreme osmisliti najbolji način da joj se plasira varalica. Vrhunac veštine varaličarenja pastrmke je kada varalica bude uzeta nakon prvog zabačaja. Potočna pastrmka retko dozvoljava bilo kakve korekcije zabačaja ili vidljive promene položaja ribolovca na obali. U lovu viđene pastrmke, taktičan i mudar potez ribolovca je promena položaja nizvodno od položaja ribe, na mesto sa kojeg ribolovac ne vidi ribu, ali zna gde je, a riba ne vidi ribolovca. Tada prema datim okolnostima treba izabrati varalicu kojom se može izvesti odgovarajuća prezentacija. Ako se sve izvede tiho i pravilno i pastrmka primi pravi nadražaj, sledi napad.

Na plićim vodama udarac pastrmke je energičan i najčešće praćen iskakanjem iz vode i pokušajim da se oslobodi pljuskajući po površini. Nakon toga slede pokušaji da se zavuče iza nekog kamena ili u granje u priobalju. Pastrmka je izuzetan borac i dok je odmorna teško joj je kontrolisati kretanje, pa je zategnutost strune i elastričnost štapa od velikog značaja u prvim trenucima borbe. Pre dovođenja je treba dobro zamoriti, a prihvatanje izvršiti meredovom ili rukom, tako da ne dođe do oštećenja škrga, vilica ili do nekog drugog dela tela. Pažljivo prihvatanje je naročito važno kod primeraka kraćih od 25 cm koje treba vratiti u vodu, a takvi se najčešće zaleću na varalicu, agresivno napadaju i često vrlo nezgodno ubadaju na osetljiva mesta. Zato se u varaličarenju potočne pastrmke većina sportskih ribolovaca opredeljuje za selektivan ribolov krupnih riba, što zahteva izbegavanje revira reke na kojima se love pretežno manji primerci. Pravi uslovi za varaličarenje kapitalnih pastrmki, osim poznavanja mesta na kojima borave, su blago zamućena voda, svitanje i sumrak, kao i oblačno vreme i period posle kiše. Tada je najuspešnija varalica vobler, tonućeg i zaranjajućeg tipa dužine do 7 cm. Pravilo je da najveće pastrmke zauzimaju najbolja mesta u reci, pa ih u skladu sa tim i teba tražiti. Krajem leta i početkom jeseni, kada temperatura vode počinje da opada, pastrmka se najintenzivnije hrani. Česta jesenja naoblačenja i kratkotrajne kiše, stvaraju idealne uslove za varaličarenje krupnijih pastrmki, koje su u toku leta izlazile iz skloništa samo kada ih glad na to natera. Tada za lov pastrmke treba koristiti nešto jaču opremu, naročito na većim i dubljim vodama, kao i veće voblere od 7-9 cm. Po blago zamućenoj vodi, ili u sumrak, pastrmku treba potražiti na plićim delovima reke, u bržoj vodi oko većih prepreka. U tim uslovima krupna pastrmka će napasti voblera manje agresivno i nakon kontre i ubadanja neće odmah iskočiti na površinu kao što to čine manji primerci. Nakon pokušaja da se oslobodi varalice u mestu, jurnuće nizvodno ka kakvoj prepreci, a iskakanje po površini će iskoristiti kao poslednji adut kada bude dovedena blizu obale. Krupna potočna pastrmka je uporan borac, koji veoma vešto koristi prepreke i jaku maticu reke, pa joj često treba prilaziti nizvodno zbog nemogućnosti da se uzvodno dovede do obale. U rekama naše zemlje retke su potočne pastrmke teže od 2 kg i takve se mogu smatrati trofejnim. Veće potočne pastrmke se još mogu loviti u Vrbasu u Republici Srpskoj, kao i u većim visinskim akumulacionim jezerima u kojima mutiraju u jezersku formu. Sezona sportskog ribolova potočne pastrmke prestaje početkom lovostaja koji traje od 01.oktobra do 01.marta.

Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige “VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA”  Dragana Radojevića