Stop Ribkradji

Bucov

lat. Aspius aspius

Asp Rapfen Aspe

bucov-bolen-asp-aspius-aspius-3Bucov pripada familiji Cyprinidae, rodu Aspius i vrsti Aspius aspius. Kod nas živi samo u vodama dunavskog sliva, u donjim tokovima većih pritoka, sve do prelaznog, mrenskog regiona. Naseljava tekuće i stajaće vode, naročito dublje i veće reke i jezera. Najbrojnije populacije su mu u Dunavu, Savi, Tisi i donjem toku Drine i V. Morave. Grabljivac je i osnovna hrana su mu sitna bela riba. Može da naraste do jednog metra dužine i da bude težak 10 kg. Danas se retko love veći primerci od 6 kg, pa se bucov težine 7 kg smatra trofejom.

Bucov je lepa riba, izduženog tela i skladne građe. Leđa su mu maslinasto zelena, bokovi srebrni, a trbuh beo. Usta su mu velika, terminalnog tipa. Snažan je, brz i okretan. Veliko repno peraje mu omogućava brze manevre u lovu i najuporniji je progonitelj plena među grabljivicama. Glava mu je relativno mala, a telo je prekriveno srebrnim krljuštima. Ima izuzetno dobro razvijeno čulo bočne linije, odlično vidi i razlikuje boje. Iako grabljivac bucov nema zube, osim jakih ždrelnih zuba. Bucov se od druge godine života hrani isključivo ribom i ima brz tempo rasta. U prvoj godini naraste do 25 cm, u drugoj do 35 cm, trećoj 45 cm, u četvrtoj do 54 cm, a u sedmoj godini preko 70 cm sa težinom od 4-5 kg. Mresti se od polovine aprila do polovine maja, pri optimalnoj temperaturi od 18-22C, na dubini od 1,5-2 m, na peščanom ili šljunkovitom dnu i na delu reke sa sporijim tokom. Na istom plodištu se mresti po nekoliko parova zajedno. Ikra bucova je svetlo žućkasta, dijametra 0,8-1,5 mm, lepljiva je i nakon oplodnje čvrsto se lepi za krupniji šljunak. Plodnost ženke teške preko 2 kg i stare oko 4 godine je i do 150 hiljada komada ikre. Inkubacija oplođene ikre, pri optimalnoj temperatruri traje pet dana i mladunci veoma brzo napreduju, tako da su već u osmoj nedelji života dugi preko 40 mm. Sve do prve godine života hrani se planktonom, nakon čega prelazi na mlađ drugih vrsta riba.

Bucov je dnevna grabljivica, ali se po mesečini i tihom vremenu, bez vetra hrani i noću. Kada lovi kreće se u površinskim slojevima vode, a najveći deo vremena provodi na dnu. Bucov lovi na svim mestima na kojima je grupisna sitna, bela riba. To su limani, ušća manjih pritoka, špicevi rečnih ada, iza kamenih regulacija i većih prepreka u vodi, kao i na mestima na kojima se voda povlači sa plavne zone. Aktivnost bucova je prepoznatljiva po bočnim zaokretima u površinskom lovu. Ribu lovi u okretu, s glave i bočno i to ribice koje se kreću izdvojeno od jata. Ako je jato kauglera veće, grupa bucova razbija jato i lovi one jedinke koje su se odvojile i predstavljaju jasno definisan plen. Pre napada bucov boravi iza prepreke ili lebdi u srednjim slojevima vode, najčešće u mirnom delu između glavnog i povratnog toka reke. Kada uoči kretanje jata ribica pod površinom, polako se usmerava ka njima, a kada se dovoljno približi naglo ubrza, odabira plen i progoni ga dok ga ne uhvati. To čini brzo i uporno, pri čemu se često zanese, pa izleti na suvo ili snažno udari u neki plovni objekat ili stablo u vodi. Ovakav način lova bucova je karakterističan u letnjem periodu kada mu je hrana na površini, ali on je aktivan u toku cele godine i to onoj meri u kojoj su aktivne i ribe kojima se hrani. 7b25455fU rano proleće bucov će loviti u srednjim slojevima, a zimi će u određenim uslovima hranu uzimati na dnu.

Varaličarenje bucova se može smatrati srednjim i lakšim ribolovom. Štap za površinsko varaličarenje bucova treba birati prema uslovima ribolova. Za površinsko varaličarenje manjim voblerima, potrebno je izabrati štap bacačke težine od 30 do 50 g, zbog što daljeg izbacivanja lakših i manjih voblera, dužine 2,7-3 m i savitljiv u gornjoj trećini dužine. Za daleka izbacivanja pilkera, potrebno je koristiti štap težine bacanja 40-60 g, dužine 3,3 m, brze akcije vrhom. Čekrk kapaciteta 100/40, visokog prenosnog odnosa i Long Cast dizajniranom špulnom, zadovoljiće potrebe u pogledu konstrukcije. Brzo povlačenje voblera i veliki broj zabačaja tokom ribolova, za kratko vreme unište nekvalitetan čekrk, pa se prilikom izbora treba opredeljivati za čekrk kvaliteta visoke srenje klase. S obzirom da je u varaličarenju bucova najbitnije daleko izbaciti varalicu i da se borba u najvećem broju slučajeva odvija na srednjoj dubini, površinskim slojevim i čistijem terenu, odgovarajuća struna treba da bude dijametra 0,25-0,28 mm, nosivosti 4-5 kg, niže memorije i veće istegljivosti.

Ribolov bucova počinje krajem zime i početkom proleća, sredinom ili krajem marta meseca. On tada boravi na dnu, na najdubljim mestima u reci i može se loviti strimerima opterećenim tirolskim drvcem. Varalicom se u tom periodu teško može loviti, pa je potrebno potražiti ga po sunčanom danu, bez vetra, kada priđe obali za sitnim ribicama. To su pretežno manji bucovi, lakši od kilograma i njiovo prisustvo je vidljivo u povratnom toku i limanima po prštanju jata najmanjih kauglera. Tada se mogu loviti nešto bržim vođenjem varalice, prvenstveno džigovima težine do 4 g, dužine 1“, ređe voblerima 3-5 cm. Upotrebom džiga težine do 10 g dužine 3-4“, na većoj dubini se može, umereno brzim povlačenjem sa dna, uloviti i po koji veći komad. Uspešnije, površinsko varaličarenje većih bucova počinje u aprilu mesecu, kada se alburnusi dižu u površinske slojeve vode. Reke su, u proleće, povišenog vodostaja i zamućene od pritoka, nabujalih od prolećnih kiša i topljenja snega po planinama. Aktivnost bucova tada nije vidljiva jer ne lovi na površini, već se kreće u nivou u kojem mu se i hrana nalazi. bucov-bolen-asp-aspius-aspius-1Povremeno se na površini primeti beg ribice, koji nije ispraćen raubom, što znači da se bucov hrani na dubini od 0,5 – 1 m ispod površine. U predmresnom periodu, u toku aprila, matični bucovi se kreću i hrane blizu obale, u limanima i terenima pod panjevima. Tada ga je moguće loviti površinskim varaličarenjem, tehnikom brzog vođenja manjih voblera. Duboko zaranjajući i plitko zaranjajući vobleri nisu pravi izbor za navedene uslove. Jedni preduboko rone i pružaju veliki otpor bržoj vuči, a drugi se ne mogu spustiti na dovoljnu dubinu. Odgovarajući vobleri su tonući Rapala CD model dužine 5-7 cm, model SSR 5-7 cm i Ružno Pače No 4-5, svi u S i natur bojama. Pre početka varaličarenja, ribolovnom mestu treba tiho prići i nikad sa uzvodne strane i do same obale. Ako je pristup mestu pogrešan, šanse za ulov su znatno umanjene, naročito po bistroj vodi. Ako ne postoji mogućnost nevidljivog prilaza mestu, prezentaciju mamca treba izvršiti u sedećem ili klečećem položaju. Na mestima na kojima je pojava bucova masovna, on će se ponašati manje oprezno, pa je mogućnost ulova povećana. Ako iza neke manje prepreke lovi nekoliko bucova i ako je ribolovac bučno ili vidljivo prišao mestu, bucov će i dalje loviti, ali ni jednu ponuđenu varalicu neće napasti. Izbačaj varalice se vrši prebacivanjem mesta na kojem se očekuje aktivnost bucova i brzom vučom navodi u zonu napada. Podizanjem ili spuštanjem vrha štapa se reguliše dubina vođenja varalice, a povlačenje se može obavljati u svim pravcima, bez obzira na tok vode. Frikcija čekrka treba da bude podešena tako da pri udaru bucova popusti strunu, jer će se napadi bucova dešavati blizu obale i na maloj dužini strune. Ako je sistem neelastičan, dešavaće se česta otkačinjanja i ispravljanja udice, zbog jakog udara bucova i malih trokrakih udica. Do napada dolazi najčešće u prva tri zabačaja, a udar je silovit i neopreznom ribolovcu često, u tom trenutku, ispada ručica čekrka iz ruke. Manji bucov će nakon uboda, prvo krenuti ka površini, često i ceo iskočiti iz vode, a nakon toga će krenuti u dubinu. Krupniji primerci će se intenzivno boriti na manjem prostoru i pokušavati da se oslobode udice kraćim begovima ka dubini i dalje od obale. Bucov je dobar borac, ali se brzo zamara, tako da borba sa kapitalcima od preko 5 kg, sa lakšim priborom, ne traje duže od 5-6 minuta. Ipak, sa dovođenjem ne treba žuriti, jer će krupan bucov u blizini obale napraviti još jedan snažan beg. Kada zamoreni bucov počne da pokazuje bok, spreman je za prihvatanje. Bucova je najbezbednije prihvatiti meredovom, jer se udice često nalaze van usta, što predtsavlja problem kod prihvatanja rukom. Kao “nekvalitetna“ riba, sa čime se autor ovog texta ne slaže, bucov nije zaštićen ni merom, ni lovostajem. S obzirom da je izraziti grabljivac i riba od velikog značaja za sportski ribolov, u periodu mresta ga treba poštedeti, a primerke manje od 30 centimetara bi trebalo vratiti u vodu, što bi bilo korektno i u skladu sa kodeksom ribolovca-varaličara. Nakon mresta, krajem proleća i početkom leta, bucov se intenzivno hrani. bucov-bolen-asp-aspius-aspiusReke su niske ili u opadanja i bistre se, a jata alburnusa, neprekidno nailaze i migriraju uzvodno, hraneći se na površini i odmarajući u limanima i iza većih prepreka. Aktivnost bucova je tada lako uočljiva. Jurnjava, lupanje po površini i prštanje ribica u begu, je prizor koji se leti, uz obalu, u limanima i oko većih prepreka i usidrenih plovnih objekata, mogu videti u toku celog dana. Osim upotrebe vaser kugle i strimera, bucov se i tada može loviti varalicama. Po bistroj vodi i sunčanom danu, bucov će biti teže prevarljiv uz obalu, ali se zato na većoj daljini od obale se može uspešno loviti. Najveća aktivnost bucova i najefikasnije varaličarenje u toku leta, u svitanje i u sumrak, a po oblačnom danu, zamućenoj vodi i pojačanom vetru i u toku dana. Intenzitet hranjenja bucova je promenjiv i najčešće se hrani u intervalima. Veći primerci love samostalno i nešto dalje od manjih bucova koji love u grupi. U uslovima slabe vidljivosti moguće je lov površinski vođenim voblerima blizu obale, ali po sunčanom danu i bistroj vodi, efikasno se može loviti samo dalekim izbačajima i bržim površinskim povlačenjem. Tada se koriste male, teške i uske varalice koje se mogu izbaciti na daljinu preko 50 metara, a to su prvenstveno pilkeri i džigovi, izuzetno i teži poperi. Sa osnovnom varalicom često se kombinuju Canadian jig i Marabou jig u žutoj ili beloj boji, što se potvrdilo kao uspešna kombinacija za bistru vodu i svetao dan. Nakon izbačaja, kojim se prabacuje mesto uočene aktivnosti bucova, varalica se odmah po dodiru sa površinom brzo povlači. Bucov na većoj udaljenosti od obale lovi manje oprezno, sigurnije uzima varalicu i kačenja su najčešće dobra. Zbog velike udaljenosti i elastičnosti strune, amortizacija udarca nije neophodna, pa proklizavajuća kočnica na čekrku treba da bude zategnuta. Sa dovođenjem bucova zakačenog daleko od obale, ne treba žuriti. Dok se polako dovede do obale, biće zamoren i spreman za prihvatanje. Ako na jednom mestu lovi veći broj bucova, moguć je ulov i više desetina komada, što prevazilazi sportske pobude, pa tada treba biti selektivan i poneti samo krupnije primerke, a one manje vratiti u vodu.

Tehnika i taktika varaličarenja bucova, kao i upotreba odgovarajuće varalice, zavisiće od mesta na kojem se lovi. Na špicevima rečnih ada, na kamenim regulacijama, iza mostovskih stubova i većih plovnih objekata, kao i na ušćima manjih pritoka, ribolov se obavlja sa jednog mesta. Na terenima sa razuđenom obalom, kao i na delu obale pod panjevima i palim stablima, ribolov se obavlja pretraživanjem. Varalica se, u tom slučaju, zabacuje i povlači ispred i iza svake prepreke, pri čemu je preporučljivo korišćenje obalskog rastinja i žbunja kao zaklon. Ni na jednom mestu se ne treba previše zadržavati. Nakon nekoliko izbačaja treba promeniti mesto, pa se nakon izvesnog vremena opet vratiti i prekontrolisati ga. Često će se desiti da se bucov zainteresuje za varalicu tek nakon nekoliko dolazaka na isto mesto. Šetnjom od jednog do drugog mesta, uz neprestano zabacivanje varalice i vođenje iz više uglova, može se za kratko vreme uloviti veći broj bucova, često i krupnijih komada. Površinskim metodom varaličarenja bucov se može loviti do kraja jeseni, kada će se sa prvim mrazevima povući u dubinu za alburnusima. U zimskom periodu aktivnost bucova je na minimumu, što će potrajati sve do kraja marta meseca.

Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige „VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA“  Dragana Radojevića