Varalicar.com

  VODOSTAJ NA REKAMA

   

 

 

 

 

 

Kako utiču temperatura vode i vodostaj na uspešnost u ribolovu?

 

Temperatura vode

 

   Temperatura vode je regulator života u njoj. Ako krenemo od toga da su ribe hladnokrvne životinje, jasno je da je temperatura tela ribe jednaka temperaturi vode. Poznato je i to da su životne funkcije na nižim temperaturama usporene, a na višim ubrzane. Šta to konkretno nama, ribolovcima znači? Možemo na osnovu poznatih zakonitosti života u vodi zaključiti da su nam za ribolov najpogodnije one temperature vode na kojima je život u vodi najaktivniji. U toku godine postoje dva takva perioda i to u proleće i u jesen. U prvom periodu se voda zagreva u proseku od +4C do +20C, a u jesen hladi od +20C do +4C. Kako svaka vrsta ribe ima svoju optimalnu temperaturu za ishranu, dva puta godišnje je u određenim periodima najaktivnija. Na nižim temperaturama zbog usporenog metabolizma potrebe za hranom su manje,  a sa porastom temperature raste i promet materija u organizmu i ribe su aktivnije. Kada voda leti postigne temperaturni maksimum, zbog manjka kiseonika u vodi ribe se povlače u dublju i hladniju vodu i slabije uzimaju hranu. Izuzetak su ribe koje su zimi  bile neaktivne i koje se najaktivnije hrane usred leta, kao što su som, bucov, bas, klen i mrena. Nasuprot njima ribe koje su na višim temperaturama neaktivne, sa padom temperature postaju sve aktivnije, dok se voda ne ohladi do granice usporavanja životnih funkcija. Smuđ, štuka i mladica su grabljivice koje se intenzivno hrane na temperaturama vode +4C do +10C. Prema tome, najbolje vreme za ribolov su kasno proleće i početak leta, nakon mresta i kasno leto, jesen i početak zime.

 

 

Tendnencije vodostaja i zamućenost vode

 

   U toku godine, promene vodostaja i zamućenost vode su svakodnevna pojava, ali se najveće promene dešavaju u proleće i u jesen. Zimi, zbog snega koji se zadržava na planinama, reke imaju slab dotok i u proseku su niskog vodostaja. U proleće kada se snegovi tope, pritoke donose veće količine vode i velike reke rastu i zamućuju se. Porastom temperature život u vodi se aktivira i ribe napuštaju svoja zimska boravišta i kreću u potragu za hranom. Tada su najbolja mesta za ribolov ušća pritoka koje nose u sebi obilje riblje hrane. Sve je u vodi živnulo i jata sitnih riba prilaze obali i površini, hraneći se larvicama i hranljivim materijama koje u donele nabujale pritoke. Velike reke su zamućene i tok im je ubrzan, pa su ribe primorane da priđu obali gde je rečna matica slabija. Pri visokoj, jakoj i mutnoj vodi, često se na metar od obale love kapitalni primerci riba. Leti, kada se padavine prorede, reke opadaju i bistre se pa se i riba povlači u dubinu, izbegavajući svetla i nezaklonjena mesta. Velike grabljivice kao što su mladica, som i smuđ u tim uslovima u lov izlaze predveče, noću i u svitanje. U jesen, zbog pojačanih padavina, opet imamo sličnu situaciju kao i s proleća, kada su uslovi za ribolov najpovoljniji. Blagi porast vode, pad temperature i porast količine kiseonika u vodi čine idealne uslove za ribolov. Zimi, u kombinaciji niskog vodostaja i niskih temperatura, šanse za ulov su minimalne ali i tada pred porast vode i po nešto toplijem vremenu riba se aktivira. Letnji porast vodostaja praćen kišom koja rashlađuje vodu i blaga pomuta, ili topla zima sa povišenim vodostajem, daju izvanredne šanse za ulov. Takve situacije ne treba propuštati, jer ulov može da bude iznenađujuće bogat.

 

 

 

---