Od trnja do zvezda (i nazad)
Ovim tekstom ću (ćemo) pokušati da vam dočaram takmičarsku sezonu Srpske Bass Lige 2022, najviše iz ugla ekipe za koju se takmičim – Magic Fish Sombor, ali posredno sa dosta spominjanja drugih ekipa. Radim ovo pre svega jer i sam volim da pročitam izveštaje sa takmičenja pisane iz prve ruke, pa se nadam da će i još neki od kolega iz lige nekoliko ružnih i dosadnih zimskih dana dosade da pretoče u par strana zanimljivog teksta. Svakako, ovako nešto bi trebalo da bude zanimljivo i ljudima koji se ne takmiče, ali prate ligu, kao i rekreativcima koji vole da čuju šta i kako rade takmičari. Sve ovo pogotovo od kako su drugari iz reprezentacije na ove godine održanom svetskom prvensvu u USA pokazali da i mi, slobodno mogu reći ribolovci iz jedne od u svakom smislu najzaostalijih država koje uopšte imaju bass ligu, uz puno truda, muke i odricanja i malo sreće možemo da se umešamo u borbu sa profijima (još jednom BRAVO momci!!!!).
Prva dva kola su kao i ranijih godina održana na Bajskom Kanalu u periodu posle mresta i čuvanja mlađi. Ponovo se pokazalo da ovaj termin zna da bude neverovatno izdašan, ili neverovatno težak, kako se, kada i kome zalomi. Treninzi, taktika, oprema, ali i čista sreća/nesreća odlučuju, možda i najviše baš u tim junskim kolima.
Naš put je počeo trnovito. Ekipu Magic Fish Sombor činimo Dane Radaković i ja. Počeli smo da pecamo zajedno u sezoni 2021 i nju smo posvetili “uigravanju” ekipe i slaganju kockica, uz par dobrih rezultata i par kola gde su nas neke greške i nijanse koštale boljeg plasmana. Odlučili smo šta i kako da menjamo, popravljamo i pokušamo da učinimo boljim. Jedna od mojih odluka za sezonu o kojoj pišem je bila da ću mnogo više pažnje da posvetim “finesse” ribolovu uslovno rečeno manjim, neotežanim gumicama. Ta tehnika mi nije bila strana, ali iskreno nisam je nikada preterano voleo. Pošto je ovo takmičenje u kom nema rezultata bez krajnje ozbiljnog pristupa, rešio sam da akcenat stavim na ono gde sam najtanji. Prva stvar je bila kupovina kompleta kojim ću ciljano pokriti lagano gumičarenje, bez nepotrebnih kompromisa. Izbor je pao na Xzoga Airvo Finesse štap, dužine 230 cm težine bacanja 1-16 grama. Opaka sprava punog karbonskog vrha, maksimalne osetljivosti, a sa ozbiljnom rezervom snage. Upario sam ga sa Fox Rage Warrior mašinicom u veličini 2500. Ona je za razliku od štapa prilično jeftina, a da pri tom nisam ništa izgubio, jer su joj dve najbitnije karakteristike za ovakav ribolov – slaganje strune i kočnica na sasvim zadovoljavajućem nivou. Struna kojom sam je napunio je stvar kod koje nema štednje, pa je izbor pao na Gawas Sos osmonitnu upredenicu u diametru 0,12 mm. Skupa ali vrhunska pletenica fantastične mekoće i osetljivosti je u potpunosti opravdala ulaganje. Fluorokarbonski predvezi odgovarajućeg prečnika, udice – uglavnom BKK Chimera CD i silikonci (Gary Yamamoto Senko, Keitech Easy Shiner, ….i još par odabranih modela). Sve je bilo spremno. Istim tim varalicama sam mnogo pecao i ranije, ali mi je akcenat uvek bio na većim modelima, uglavnom 4,5 do 6 inča. Sad sam naterao sebe da punu pažnju posvetim modelima od 4 i čak i 3 inča i da ih uvek imam kao jednu od prvih opcija i na treninzima i na samom takmičenju.
Pripreme za prva dva kola smo kao i do sad shvatili maksimalno ozbiljno. Treninge smo počeli nekoliko nedelja pre termina lige, trudeći se da na vodi budemo na svakih par dana. Prečešljali smo dobar deo terena, izdvojili produktivne lokacije, situacije i tehnike. Uhvatili smo nekoliko lepih riba uz napomenu da na treninzima nastojimo da ne “bodemo” ribe koje nemoramo. Jasno je da je cilj igrice plasman u takmničenju, a ne biti “šampion treninga” što dosta kolega još uvek ne shvata, ili ne želi da shvati, što je doduše njihova, a ne moja stvar. Akcenat je bio na lokacijama koje mogu dati ulov više riba u meri, ili krupnije komade. Sve smo precizno zabeležili i napravili redosled mesta na koja idemo i tehnika koje ćemo koristiti, sa eventualnim alternativama. Glavna karakteristika ovih junskih kola jeste grupisanje ribe, pogotovo krupnije, koje često za rezultat ima određene lokacije kao imperativ. Tih lokacija uglavnom ima manje nego ekipa u bas ligi (u sezoni o kojoj pišem 14 ekipa), pa to direktno utiče i na taktiku i planove dobrog dela takmičara. Problemi koji su se nadvili nad ligu su nekako rešeni i po mnogo čemu izuzetno zanimljiva sezona je mogla da počne!
Krećemo sa starta, međutim ekipa USR Banat Zrenjanin ima plan vrlo sličan našem (ili mi njihovom), ali i značajno brži motor pa stižu prvi na jednu od lokacija bližih startu na kojoj smo hteli da se zadržimo desetak minuta i poukšamo da odmah upišemo ribu ili dve. Nastavljamo dalje, no posle nekog vremena Boki i Sirko nas prestižu, pretpostavljamo da su ili odmah uhvatili ribu, ili brzo shvatili da pozicija ne drži nijednog aktivnog basa. Gledamo gde staju (naravno ponovo pozicija koja je na treninzima davala po koju ribu). Shvatamo da trka sa njima vodi u ćorsokak i prilagođavamo taktiku situaciji. Preskočili su dva mesta koje sigurno drže ribu, ali su poznata po tome da su ribe na njima često istraumirane, pošto puno ljudi tu peca, i da im treba dati dosta vremena za rezultat, dok te neaktivne ribe prorade, ili dok na njih ne stignu drugi basovi, u toku svoje dnevne migracije… Elem, od dva takva mesta pred nama odlučujemo se za trenutno dalje, jer je naša procena da su ribe na njemu prethodnih dana bile na manjem udaru i da nam to mesto daje bolji pregled situacije i da sa njega možemo eksploatisati još jednu ili dve potencijalno dobre pozicije u blizini. Ekipa koje je išla iza nas – USR Jezero Bački Jarak odmah zauzima poziciju koju smo preskočili. Približavamo se lokaciji uz lagano usporavanje da smanjimo talase i plašenje ribe na minimum i u tom usporavanju shvatamo da se na toj poziciji desila gotovo katastrofalna promena. Zaklon nad i pod vodom koji planiramo da eksploatišemo je do pola zatrpan pokošenom trskom, koju je dan, ili dva ranije (u periodu u kom nam je zabranjeno da treniramo i boravimo na vodi na kojoj će nam se održati takmičenje) neko od vikendaša u neposrednoj okolini pokosio na svom placu i bacio u kanal. Vetar je svu tu trsku natrpao na našu poziciju. Karte su podeljene i moramo da igramo sa tim što imamo. Sa jedna strane zaklona – niz vetar trske nema, ali sa te strane ubačaji u gustiš “skipingom” (skip casting) nisu davali nikakav rezultat. Na strani na kojoj je trska i koja je mnogo bolja za pecanje dostupno nam je tek oko trećine pozicije. Lagano je pretražujemo u nadi da će neki bas izaći do nas, ili da će neka riba sa otvorene vode doći u hladovinu. Znamo da ih unutra ima, ali ne možemo da im na pravi način ubacimo i prezentujemo mamac. Odlučili smo da nekih sat vremena posvetimo takvom pecanju, pa da smislimo šta dalje. Riba se ne javlja na pribor i mamce namenjene skipingu, pa posle nekog vremena uzimam najlakši komplet i rizikujem da, ako uspem da isprovociram ribu manjim i sporijim mamcem, imam problem sa izvlačenjem iz krša. Senko četvorka tiho uleće među grane, a opet ulazi dovoljno duboko u zaklon da neki bas unutra može da ga pokupi. Posle desetak zabačaja, riba vrlo nežno uzima mamac – onaj čudni osećaj kad nema klasičnog udarca, žvakanja i nošenja, ali znamo da je udica u ustima. Osetljiv štap i fina struna mi daju luksuz da osetim “sve”. Čim sam kontrirao Danetu kratko kažem: ”Meredov!” Poučeni iskustvima od prošle sezone, dogovorili smo se da uvek odmah obaveštavamo partnera o uzimanju, jer gubitak i sitnije ribe pod čamcem može drastično da pokvari plasman. Ova riba je sve samo ne sitna. Teren je za vađenje užasan, ali donji deo Xzogice isporučuje neophodnu silu, bas izlazi na čisto i posle dva nabadanja u dubinu Dane ga hvata meredovom. Divna riba cenimo ga na “kilutrista” i punimo tank vodom. Još celih sat uporno čačkamo to što možemo bez ikakvog kontakta sa ribom. Zavukli su se duboko unutra i ne izlaze. Odlučujemo da nešto preduzmemo i uazimo čamcem u nanos posečene trske, kačimo je drškama vesala i na motor izvlačimo napolje. Ponavljamo manevar više puta – čistimo mesto kao prave šarandžije…. Pokušaćemo da posle čišćenja odmorimo poziciju i iskopamo još neku ribu. Ništa drugo nam ne preostaje, jer sve ekipe koje vidimo drže svoje pozicije i zaključujemo hvataju ribe. Dok čekamo detaljno pretražujemo okolinu, ali bez većeg udaljavanja, da bi izbegli rizik zauzimanja “našeg” mesta. Rezultat je nikakav, pa se posle nekog vremena vraćamo i ponovo vrlo detaljno i sporo obrađujemo zaklon, uz povremene zabačaje alternativnih varalica, jer više puta se desilo da neka “šok terapija” isprovocira ribu u ovakvim teškim situacijama. Sve to je ipak bilo uzalud. Agonija, imamo dobru ribu, ali znamo da ona sama u prvom danu ne može biti dovoljna za iole dobar plasman, koliko god teško pecanje bilo. Posle punih 5 sati, odlučujemo da krenemo nazad ka startu i pokušamo da uhvatimo barem još jednu-dve bilo kakve ribe. Ekipa do nas Zoran i Zoran iz Bačkog Jarka koji pecaju na mestu vrlo sličnom našem, uz gotovo identičan pristup dok smo prolazili signaliziraju da imaju dobre ribe. Prolazimo niz sličnih pozicija na kojima se ne javlja ništa i celim putem do startne zone ne viđamo ni jednu ribu u meri. Uz put vidimo da na jednom od najvećih molova u vikend naselju trojica ljudi grabljama čiste poziciju za kupanje, što može biti potencijalno dobro alternativno mesto za sutra. Većina ekipa ga neće uzeti u obzir, jer su kao i mi na treninzima ustanovili da ne daje ribu, a neće znati za ovo pročišćavanje vodene vegetacije koja je do malopre u potpunosti zatvarala mol i njegovu okolinu. Stajemo na kratko na startu, vagamo ribu. 1280 grama, a od sudija i rezervi čujemo da par timova ima veoma ozbiljne ulove, da su već vagane i kapitalne ribe… Naime taktički mudar potez može biti da tim koji ima ujutru ulovljen limit od 5 riba, izvaga dve-tri ili četiri najveće, da ne bi rizikovali uginuće, a da ostatak dana pokuša da uhvati neku veću od neizvaganih, zameni ih i popravi rezultat. U slučaju da izvagaju svih 5 ne bi mogli više da pecaju. Odlazimo u “šumu”, deo kanala koji često daje ribu u podne i rano popodne, i gde obično sve ekipe dolaze u poslednjih par sati, da probaju da poprave skor, a da ostanu blizu starta i da bacaju bukvalno do poslednjih 5 minuta pre zadnjeg zvižduka sudije. Vidimo da par ekipa zauzima poznata mesta u centralnom i izlaznom delu šume. Par dobrih mesta odmah na početku je slobodno i verovatno na njima nikog nije bilo neko vreme. Bacam uz prvo potopljeno drvo napamet gađajući mesto gde se na oko pola metra dubine grana odvaja od stabla. Taman kad je silikonac potonuo na tu dubinu, riba stidljivo uzima i kontriram u prazno. Psujem, bacam ponovo, uzima, puštam ga da ponese, kontra osetim ga, ali u tom puštanju je prešao preko panja, osećam da struna struže i riba spada, a udica se kači za drvo. Prilazimo da otkačimo i vidim basa od oko pola kilograma kako sa sakriva pod balvan. To je taj koji bi nam digao moral i plasman, ali šansu sam propustio. Do kraja nismo imali kontakta sa ribom. Odlazimo na merenje i ispostavljase da je ta jedna riba bila dovoljna za tek deseto mesto. Ekipa USR Ribolovac iz Srpskog Miletića je na vagu donela antologijski ulov i sa nešto više od 7,5 kilograma u 5 riba oborilo dosadašnji rekord nejtežeg “limita” naše lige. Pecali su na mestu vrlo sličnom “našem” ali na potpuno drugom kraju staze, bez pomeranja sa lokacije. Čestitam momcima i pola u šali, pola u zbilji kažem Darijanu i Paji da obrate pažnju šta rade, da se ne ponovi prošla godina, kada su prvi iz prvog kola u drugom bili poslednji. Ekipa koja je pecala do nas je takodje odlično prošla sa identičnom taktikom. Umorni odlazimo kući i brzinski radimo analizu. Slažemo se da smo pripremu odradili kako treba, ali da nas je pokošena trska omela da napravimo bolji rezultat. Obojica mislimo da ipak, postoji i dobra strana svega ovoga, jer ribe na “našem” mestu, sem jedne, danas nisu upecane. S obzirom na to da smo mesto očistili, dogovaramo se da sutra odmah jurimo tamo, jer realno bi bilo očekivati dobar ulov. Puni entuzijazma odlazimo na spavanje i čekamo naredni dan.
Rezultati 1. kola se mogu pogledati OVDE.
Startujemo i pičimo na poziciju, sve nam naizgled ide na ruku, jer ekipe brže od nas prolaze to mesto, ili staju ranije. Ponovo usporavamo, prilazimo…..i neverovatno. Kataklizma! Nepoznati baštovan koji nas je juče obogaljio je podigao stepen vrednoće na viši nivo i danas nas totalno pokopao. Ono što sa košenjem nije stigao da završi u petak, očigledno je postigao u subotu popodne. Mesto je zatrpano dvostruko većom količinom posečene trske nego juče…. Nemamo kud, drugi su se namontirali na svoje pozicije. Deprimirani, pokušavamo neko vreme da ipak nešto tu uhvatimo. Rezultati su potpuno izostali. Kad nas je entuzijazam napustio krećemo u potragu za alternativama. Pozicije koje su na treninzima i dale po neku ribu deluju kao da bacamo na suvo. Uporni smo i upisujemo se sa par ribica ispod mere. Besciljno lutamo kanalom… i pada nam na pamet pozicija koju su juče čistili za kupanje. Odlazimo tamo i kao što smo i predvideli, nema nikoga. Par skipova, hvatam ribu ispod mere. Kod Daneta udarac, kontrira i ne ubada ribu, ali se oslobođena udica zabada u jedan od stubova velikog mola. Prilazimo sa strane da otkačimo, komentarišući kako je verovatno i to neki mali basić….i pored stuba za koji je zakačena gumica vidimo ribu dobrano u meri, po našoj proceni oko 600 grama. Za ovako jadan dan bi nam legla kao melem na ranu. Udaljavamo se dvadesetak metara dogovaramo da odmorimo mesto desetak minuta i uhvatimo ga. Taman kada smo se nameštali za idealan podbačaj, na mol dolaze dvoje ljudi sa namerom da se kupaju. Pomeramo se do sledećeg, sačekaćemo da završe pa probati ponovo. Mol je ogroman, sigurni smo da će bas ostati ispod. Okrećemo se na drugu stranu i bacamo po lokvanjima. Zaokupljeni pokušajima da tu nešto uhvatimo nismo primetili da su kupači otišli, a da je pred mol došla ekpia USR Bački Jarak. Naravno, uhvatili su tu ribu koja je bila ispod i otišli dalje. Deprimirani, ne uspevamo da uhvatimo ništa do kraja dana. Na merenju se ispostavlja da nismo najgori, jer ekpia koja je juče pobedila danas na vagu iznosi ribu nekoliko milimetara ispod mere od 25 cm i odlazi u minus poene. Nikakva uteha za nas, ali jeste dobar povod za drugarske „jesam ti rekao“ šale i odličan pokazatelj koliko je naša liga nepredvidiva i kakvi su sve obrti mogući. Kupimo prnje i odlazimo kući, uz dogovor da se par dana ne čujemo, pa da smislimo šta ćemo dalje.
Rezultati 2. kola se mogu pogledati OVDE.
Kad su se strasti smirile slažemo se da je naš podbačaj dobrim delom plod okolnosti na koje nismo nikako mogli da utičemo. Taktika je bila dobra i gotovo sve ekipe koje su napravile dobar rezultat su radile slično. Odlučujemo da se maksimalno posvetimo nastavku sezone, a da bismo koliko toliko popravili šanse za uspeh, kupujemo jači i brži elektro motor.
Naredna dva kola se održavaju na Kupusinačkom Dunavcu. Tu vodu izuzetno volim, i iako ima znatno slabiju populaciju basa od Bajskog kanala oduvek mi je iz nekog razloga tu bilo lakše da ostvarim dobar plasman. Prošle godine smo u Kupusini zabeležili jedno drugo i jedno šesto mesto i rešili smo da taj rezultat pokušamo još da popravimo.Osim samog poznavanja vode i navika ribe, jer sam tu ranije baš puno pecao, na ruku nam ide i to što nam veslanje ne predstavlja problem. Naime zahvaljujući našim “genijalnim” propisima i generalno sistemu upravljanja vodama i ribolovom u “SRP Gornje Podunavlje” na ovoj vodi je već godinama zabranjena upotreba elektro motora… Da ne analiziram dalje sve aspekte ove anahrone situacije, sve treninge i slobodan ribolov veslamo. Elektro motori su nam do sad bili dozvoljeni samo na takmičenju. Kao i svih ranijih sezona na treninzima preveslavamo celu vodu bar dva puta, a neke zanimjivije delove i više. Ne bodemo ribe koje ne moramo, otpisujemo zone bez ikakvog dešavanja i pravimo detaljnu taktiku za prvi dan, uz grubi plan za drugi. Taj plan za drugi dan će u mnogome zavisiti i od rezultata prvog, kao i od toga šta i kako će druge ekipe raditi. Kao kuriozitet, na jednom od treninga hvatam i do sada najvećeg basa u životu, ribu od punih 52 cm, kakvu na ovoj vodi već godinama izgleda gotovo nemoguće uhvatiti. Blagi optimizam je prisutan, ali kad se setimo kako nas je sudbina pomilovala u prva dva kola,…više u ništa nismo sigurni.
Takmičenje počinje, velika većina ekipa ide na stranu na koju krećemo i mi, ali zahvaljujući novom motoru izdvajamo se napred, zajedno sa ekipom USR Banat Zrenjanin. Za razliku od njih ne zadržavamo se puno na relativno dobrim lokacijama bliže startu, već odmah odlazimo na najudaljeniji deo vode, uvereni da tamo možemo uhvatiti pet riba u meri na relativno malom prostoru. Tih 5 riba u meri je na ovoj vodi na žalost izuzetno teško uloviti i većini ekipa to poslednjih par godina ne polazi za rukom, pa se bacamao na posao. Počinjemo od jedne potopljenje krošnje, sigurni da u njoj ima barem neka riba za nas. Pretražujmo i okolinu bez udarca. Uporni smo i ne odustajemo od mesta. Iako u Kupusinu nisam poneo najlakši komplet, (pecam na Mate Short Game 213cm 10-40, sa Okuma ITX 30-kom) jer mislim da za njim ovde nema potrebe, jer ribe nisu toliko oprezne kao na Bajskom kanalu, smanjujem veličinu mamca. Ponovo bacam na mesto koje sam već više puta oprobao i riba uzima. Kontra i rutinsko izvlačenje i imamo prvog basa u tanku, nije velik, ali dovoljan je za vaganje. Idemo dalje! Lagano se pomeramo dalje i menjamo pristup, pa sa čačkanja potopljenih stabala prelazimo na pretragu travnatog plićaka. Znamo da su tu negde. Vraćam na nešto veću i “aktivniju” gumu i pecam nešto brže, pretražujući teren. Dane u isto vreme kombinuje malo vobler, malo gumu. Ubrzo dobijam udarac i vadim za takmičenje na ovoj vodi pristojnu ribu težu od pola kilograma. Dane odmah baca vobler u tom pravcu i vrlo brzo hvata još jednog sličnog. Odlično, sa tri ribe u tanku možemo opuštenije pecati. Neko vreme se ne dešava ništa, polako klizimo čamcem i bacamo. Danetu riba prati vobler, ali na par metara od nas odustaje i spušta se. Ubacujem joj gumu i posle par cimova uzima, kontra i u tanku je još jedan solidan bas. Nedaleko Dane ima uzimanje voblera i hvata lepu i borbenu ribu. Imamo limit!!! Srećni smo, ali ne nepuštamo tu zonu, jer sad je cilj zameniti barem najmanju ribu iz tanka većom. Posle još nekog vremena upornog bacanja Dane na gumu hvata ribu koju ubacujemo u tank umesto prve koju smo upecali taj dan. Odlučujemo da je vreme za doručak i planiranje šta i kako dalje. Sigurni smo da ćemo imati solidan rezultat i dogovaramo se da se provozamo, vidimo kako stoje ostali i razmislimo o taktici za sutra. Svi u okolini su imali po nešto, ali ni jedna od ekipa sa kojima smo pričali nije imala u tom momentu 5 riba, a nije bilo ni znatno krupnijih, osim kod Ekipe iz Kikinde. Stefan prijavljuje jednog šacovanog na kilu i dvesta, ali to mu je u tom momentu jedini ulov. Pretražujemo neka mesta koja nikom nisu bila u prvom planu,…jedan bucov teži od dva kilograma sjajno glumi basa kapitalca, Dane uspeva da ga u najgušćoj vegetaciji isprovocira gumom, upeca i izvuče, ali na našu žalost srebrni odsjaj ove ribe pod čamcem je srušio nadu. Odlazimo na merenje nekih sat pre kraja takmičenja, svesni da smo mi svoj posao obavili, a da je na ostalima da se potrude. Još par ekipa ima pun limit od 5 riba, a mi imamo tu sreću da smo za 70 grama bolji od ekipe Banat Zrenjanin a za 90 grama od KSR Jaz Beočin. Maksimalno tesni rezultati! Medjutim svima nam račun kvare Kikinđani, naime osim ribe koju sam ranije spomenuo da je stefan prijavio (vaga je pokazala 1250gr) u bukvalno poslednjim trenucima takmičenja uhvatili su kapitalca od 1974 grama i samo dve ribe su im bile dovoljne za prvo mesto tog dana. Taj bas je najveća riba uhvaćena u Kupusini od kad se na toj vodi peca bas liga. Bravo momci! Ovo drugo mesto nas je podiglo na osmo u generalnom plasmanu, bodovne razlike nisu bile velike i trebalo je ponovo dobro otpecati.
Rezultati 3. kola se mogu pogledati OVDE.
Odlučujemo da drugi dan Kupusine idemo na kontra stranu, izbor koji uglavnom čine samo jedna ili dve ekipe po kolu i koji je često bio poguban. Ipak, rizikovaćemo, jer smo se dobro pripremili, znamo gde da tražimo ribe i smatramo da će nam biti lakše da ostvarimo rezultat pecajući sami na lošijoj strani vode, nego da isto to pokušavamo među desetak drugih ekipa na boljoj strani,…ipak je juče na toj “boljoj” strani vode upecano mnogo ribe i teško da će ponovo biti dovoljno ulova za sve. Okrećemo kontra od većine, uz nas samo jedna ekipa se odlučuje za tu stranu. Odmah po startnom zvižduku dajemo pun gas i preskačemo dobar deo terena, jer nam je trening pokazao da ima gomila nekada produktivnih pozicija koje sada ne daju ništa. Druga ekipa se zadržava na njima i mi ostajemo sami. Stajemo na mesto na kom nam se na treninzima pokazalo par basova i počinjemo pretragu. Ja radim gumom nešto brže po površini, Dane kombinuje gumu i vobler i posle nekih 5 minuta uz bučan raub bas kupi moju varalicu. Riba nešto teža od pola kilograma je u tanku. Sjajan početak, upisali smo se 15 minuta od sudijskog zvižduka. Nedugo po ulovu i Dane ima uzimanje varalice blizu obale, uz samu vegetaciju, kontra i “pun” štap, skačem po meredov, srebrni odsjaj nas razočarava, iako je sve slutilo na krupnog basa, ipak je na udici bio bucov,…riba kakvoj bi se inače obradovali. Probamo još par spotova bez rezultata i onda ponovo preskačemo ogroman deo vode koji nam na treninzima nije dao ribu. Odlazimo daleko, do sledeće potencijalno produktivne zone. Tu sam u pripremnom periodu imao akcije na površinske varalice, ali se ipak odlučujem za vobler plitkoronac, jer je dan nešto drugačiji i sunce je već odskočilo pa se ne nadam akciji na površini. Uporni smo, pretražujemo teren pedalj po pedalj i lagano se pomeramo. Oko sat vremena od prvog ulova riba udara na moj vobler i ekspresno je “peglam” do čamca. Dobro je, svaki gram na vagi je ovde zlatan. U narednih sat, osim jednog malog bucova ne hvatamo ništa, ali nema odustajanja i mic po mic prelazimo još nekoliko stotina metara vode. Polako se približavamo kraju reona na kom se nadamo ulovu i Dane hvata jednu ribu, ponovo nešto preko pola kilograma. Nadamo se da je tu preostao još neki, jer sad smo sigurni da možemo imati dobar plasman. Još petnaestak minuta strpljive temeljne pretrage i Dane ima kvrc, ali riba pušta mamac. Odmah ubacujem za nijansu drugačiju varalicu na to mesto i riba je posle tridesetak sekundi uzima, realizacija uspeva i na korak smo od punog limita. Pokušavamo i dalje i posle nekog vremena kad smo već mislili da tu neće biti ništa od akcije, Danetu riba uzima gumu, i pruža velik otpor i ulazi u travu….on se pribojava da je štuka, a ja ga bodrim i vičem da je to onaj koji nam fali. Ipak, na kraju Dane ipak vadi divnu štuku. Neverovatno kako riba kojoj bi se u slobodnom ribolovu veoma obradovali na takmičenju može biti totalno razočarenje. Dane joj prilikom puštanja sa osmehom dobacuje “ipak te volim više nego basa”. Smejemo se i nastavljamo. Koliko god da smo bili uporni, više nismo ni B od basa videli niti upecali.
Dolazimo do starta i idemo na vagu, ispostavlja se da smo dobro procenili situaciju i da su naše četiri ribe dovoljne za prilično ubedljiv trijumf tog dana. Još je samo ekipa OSR Smuđ Požarevac ulovila četiri ribe, ali zbirno oko pola kilograma lakše od naših. Skačemo na peto mesto, ali su bodovi toliko zgusniti da smo na samo poen ipo od drugoplasiranih. Završnica će biti tesna, ali imamo realnu šansu da se umešamo u sam vrh tabele.
Rezultati 4. kola se mogu pogledati OVDE.
Posle prva dva kola koja su za nas bila katastrofalna i druga dva fantastična, valjalo je dobro se spremiti za jesenju završnicu i poslednja dva kola na Bajskom Kanalu. Pripreme smo ponovo tempirali na period od par nedelja pre takmičenja, Dane je čak ponovo uzeo godišnji odmor da bi se valjano pripremili i prešli smo na vredan i sistematičan rad. On je pecao radnim danima, a ja sam zbog obaveza došao na kanal u četvrtak uveče, da otpecam produženi vikend, do nedelje. Zbog insistiranja pojedinih predstavnika upravljača na tome da je i na Bajskom Kanalu elektro motor zabranjen, iako prethodnih više od 5 godina nikom nije za to prigovarano, kao i zbog mog učešća u akcijama kojima je kritikovano upravljanje, isticani problemi i predlagana rešenja, što se mnogima od njih nije baš dopalo, cela tri dana veslam u malom plastičnom čamcu. Ne želim da ulazim u nepotrebne rasprave i eventualne nesuglasice koje bi mogle biti iskorišćene kao razlog da se održavanje takmičenja oteža ili čak onemogući. Toga nam je bilo dosta na prva dva prolećna kola… Elem, traninge smo okončali i sve što smo zapazili i upecali stavili smo na papir. Ponovo dosta riba nismo boli udicom, među nekolicinom koje jesmo, ja ponovo podižem lični rekord ribom dužine između 52 i 53 santimetra, koja je došla totalno van bilo kakvog šablona u danu sa najmanje ulova od svih dana treninga. Taktiku smo bazirali na tome da idemo na siguran ulov i čekamo priliku za krupniju ribu, ili pak kiks neposrednih konkurenata za plasman. Pecaćemo uglavnom van velikih zaklona i struktura i prilagođavati se situaciji na vodi, jer riba je tokom celog perioda treninga promenljivo radila, a tek nekoliko lokacija je uvek davalo ponešto akcije.
Rasplet kreće. Ne žurimo i ne trkamo se, stajemo na jednu od lokacija koju svi propuštaju, a na treninzima smo primetili da povremeno tu ima nekih basova u meri. Danetu jedan promašuje vobler. Lepo smo ga videli. Lagano pecamo i desetak metara dalje Dane hvata prvu ribu. Ponovo oko pola kilograma, dovoljno za lep početak. Malo se pomeramo i pecamo relativno blizu ekipe KSR Ribolovac Novi Sad. Kada su se pomerili prvi put, bacam na mesto na kom su bili, ali iz malo drugačijeg ugla i hvatam ribu oko pola kilograma, ponovo najlakšim kompletom pribora. Drugarske šale nisu izostale i krećemo dalje. Dane uskoro hvata još jednog i sa tri ribe smo bolji od svih u okolini. Pomeramo se do dela koji je na treninzima davao i veće ribe. Sale i Darko su takodje tamo, ali sa žaljenjem konstatujemo da se ekipa KSR Odžaci voza čamcem nepogrešivo preko te potencijalno dobre zone. Njihova “lutajuća” taktika i nepredvidivo čudna putanja kretanja čamca nas tera na promenu plana. Odustajemo i orkećemo ka delu koji nije davao velike ribe, ali su ulovi bili konstantni. Strpljivo pecamo i Dane hvata još jednog u meri, na vobler. U tom reonu i ja dobijam jednog na gumu, a neposredno pre polaska dalje Dane hvata i šestu ribu. Nekako uspevamo da procenimo koji je manji od dva najmanja basa koje imamo i puštamo ga. Imamo limit. Lagano se vozimo i svraćamo na jednu zonu koju svi preskaču, a izgleda odlično i ranije je znala da nagradi lepim ulovom. Dane forsira skiping u zaklon, a ja čačkam lokvanje okolo. Ubrzo viče: “evo ga”, izvlači iz zaklona dobru ribu, sigurno oko kilograma, ali ona na čistom spada. Riba za pobedu tog dana. Nastavljamo dalje i do kraja dana ne uspevamo ništa više da ulovimo. I vreme je pokazalo svoju ćud, pa zbog provale oblaka i grmljavine takmičenje biva okončano nešto ranije. Svi smo mokri kao miševi, ali to je u našem sportu normalno. Na vaganju se pokazuje da smo među jedine dve ekipe sa 5 uhvaćenih riba. Ipak, ponovo pobeđuje ekipa koja nije imala pun limit, ali jeste velike ribe. Momci iz Bačkog Jarka su otpecali identičnu taktiku i lokaciju kao u prva dva kola i sa četiri ribe uzeli ubedljivo prvo mesto. Drugi su sa 5 riba Nikola i Svetozar, stari majstori iz KSR Dunav Karavukovo. Ispostavilo se da je za taj dan, naša taktika i lokacija pecnja bila sasvim korektna. Čestitamo pobednicima, zadovoljni trećim mestom. Probijamo se na drugo u generalnom plasmanu, sa samo pola boda više od trećeplasiranih, a četiri boda više u odnosu na četvrtoplasirane. Gusta i neizvesna završnica. Slabo spavam i jedva čekam rasplet!
Rezultati 5. kola se mogu pogledati OVDE.
Poslednji, odlučujući dan počinje. Analizirali smo situaciju bezbroj puta. U svim kombinacijama imamo plasman u prva tri mesta, osim ako ekipa Bačka Srbobran bude imala za 6 ili više mesta bolji plasman od nas – zaostaju za nama četiri boda, ali i pri ishodu sa jednakim brojem bodova smo u prednosti, jer imamo bolju kilažu ulova. S obzirom na sve, plan je da ponovimo jučerašnju taktiku i ne srljamo. Važno je da na kiksamo, a s obzirom na to da je pecanje prethodnog dana bilo prilično teško, sasvim logično za očekivati je da današnje bude još teže. Iako prethodnog dana nije upecano puno velikih riba, pa je uvek moguće da one nekom od nas prorade i ispretumbaju tabelu. Polazimo. Još par ekipa je na terenu na kom planiramo da lovimo. Banat Zrenjanin je ispred nas, Ribolovac Novi Sad pored. Sunce u izlasku sija ludački, vetar je u pojačanju i svi neko vreme bacamo bez rezultata. Boki i Sirko se pomeraju dalje. Odlučujemo da lagano odradimo poziciju na kojoj su bili, sa širom okolinom i ispratimo razvoj situacije. Lagano i sistematično čačkanje podvodne strukture na daje nikakav rezultat. Kažem Danetu, “pazi sad kad bacim dalje preko i budemo morao da izvlačim ribu preko panja”, aludirajući na to da ako se nešto i desi uvek se desi u najnezgodnijem scenariju. Kratak osmeh i ful dalek izbačaj, u travu preko potopljenog drveta, jer sve ostalo sam već probao. Guma tone, malo je podižem par puta, ponovo puštam da tone, jedva je osećam jer je vetar u pojačanju i daleki izbačaji nisu baš laka kombinacija za ispratiti. Ipak ono što je trebalo da osetim, osetio sam. Kontra i forsiram ribu iz trave, preko drveta i peglam je po površini na silu celih 50 metara zabačaja. Izvlačenje mi traje kao večnost, držim štap dole i motam, nadajući se da neće spasti. Sunce tako sija i odbija se od talasa da uopšte ne mogu da vidim samu ribu. Dane je spreman sa meredovom i ubacuje ga u čamac. Riba nešto iznad pola kilograma, dobar početak. Odmah dižem sidro, korigujemo poziciju i fokusiramo se na zonu u kojoj smo imali akciju. Desetak minuta kasnije ponovo osećam uzimanje, puštam ribu da stisne kako treba i kažem Danetu: “Spremaj meredov” Kontriram i osećam lep otpor, kratka i intenzivna borba i u meredovu je bas nešto lakši od kilograma. Odlično, konačno i jedna konkretnija riba. Nastavljamo i uskoro Dane na gumu dobija udarac, ovaj put sam ja na meredovu, iako bas nije velik, ništa ne prepuštamo slučaju. Oduševljeni smo, međutim, kod nas ništa ne može lako, ni jednostavno. Dane me obaveštava da je bas uboden u jezik, što vrlo često može dovesti do uginuća. Ribu na merenje moramo doneti živu. Pokušavamo da malu i tanku worm udicu klještima što nežnije izvadimo, ali to je, naravno nemoguće – riba krvari. Stavljamo je u tank, uz dogovor da izbacamo još 15-ak minuta, vidimo kako će se ponašati, pa da reagujemo u skladu sa situacijom. Niko u okolini još uvek nema ništa. Bacamo sa strepnjom, bez rezultata. Otvaramo tank, voda je crvena, a najmanji bas pliva na boku. S obzirom na situaciju odlučujemo da je najpametnije da odmah idemo nazad na start i izmerimo ribu, da ne bismo došli u situaciju da “plačemo za četiristo gramcem”. Dižemo sidro i punom brzinom se zalećemo nazad. Imamo više od 2 kilometra do starta. Obaveštavamo telefonom sudiju da izlazimo na merenje ranije i proveravamo da li je vaga spremna, jer sumnjamo da očekuju tako rano vaganje, pa da i tu situaciju predupredimo… Na par stotina metara pre starta primećujem dim na spoju kabela i kleme akumulatora. Gasim motor i ustanovljavamo da je došlo do nekog spoja i da nam se ulaz kleme u akumulator potpuno otopio. Uz psovke rastavljamo sve, montiramo rezervni motor i dolazimo na vagu. Sudijski dvojac, par rezervnih takmičara i predsednik USR Barica iz Inđije (koji je uvek tu da isprati svoj tim na poslednjem kolu) potvrđuju da je sve OK, vagamo sve tri ribe i žurno se vraćamo u čamac. Uspevamo da ponovo sastavimo glavni motor, mesto malog požara se ohladilo i ponovo dobijamo struju. Koštalo nas je još malo vremena i više ne smemo davati pun gas. Razmišljamo da li da ostajemo u blizini starta, ili da se vraćamo na potez na kom smo imali ribu, i odlučujemo ipak za ovo drugo. Dok smo stigli vetar se ozbijno razduvao. Ostale ekipe koje pecaju na tom delu su mršavo prošle i većina ih se sprema za selidbu. Bojan i Sirko (višegodišnji šampioni) u prolazu javljaju da su još uvek na nuli i da idu “da se vade” prema startu. Mi se ponovo nameštamo i krećemo. Strpljivo bacamo mesto po mesto i lagano se pomeramo tražeći ribu. Svi su već otišli odavde,…obojica se slažemo da nam je još jedna riba imperativ. Probamo i neke alternativne mamce i ja konačno na gumicu sa za nijansu izraženijom vibracijom dobijam ribu, koju odmah vadim i komentarišem da “može biti zlata vredan pokilaš”. Uporni smo i ne odustajemo, znamo koliko vremena nam treba za povratak i svaki minut koristimo do maksimuma. U nekom momentu uz samu obalnu travu imam udarac i promašujem ribu. Dok pregledam gumu i pokušavam da shvatim kako sam promašio, Dane baca vobler na to mesto. Kontrira, skačem sa meredovom, štap mu se savija u kiflu i iz trave sa pomalja – štuka. Sve ostalo što smo probali nije dalo nikakav rezultat i sa mešavinom optimizma i strepnje odlazimo do startne pozicije. Rasplet je pred nama, situacija se razvila tako da taj dan završavamo kao šesti. Prvi su, naravno naši direktni konkurenti za poziciju, ekipa KSR Bačka 2017 Srbobran. Momci su “razbili” i kao jedna od dve ekipe koje su imale pun limit od 5 riba ubedljivo pobedili. U Generalnom plasmanu su nas preskočili i završili kao treći. Stiskamo im ruku i čestitamo od srca! Drugi tog dana i drugi u generalnom plasmanu su momci iz KSR Barica Inđija. Njihovo pecanje za infarkt poslednjeg dana je najlakše opisati ovako: “Ceo dan su se mučili, uspeli da se upišu, ali rezultat je bio ništa specijalno, sve do samog kraja”. Petnaestak minuta pre poslednjeg sudijskog zvižduka uspeli su da u samoj blizini startne zone prevare kapitalca nešto jačeg od kilu ipo i spasu sezonu. Za nas još gore, imali su na udici ubrzo i još jednu sličnu ribu, ali nju nisu uspeli da izvade – da jesu bili bi prvi u danu i time bi mi ostali na trećoj poziciji. Čestitamo i njima, zaslužili su lavovskom borbom svaki svoj rezultat! Kao treći u danu su završili momci iz USR Dunav Karavukovo – ekipa za koju sam dva dana ranije rekao da mi nije žao da budu bolji od nas i što sam tražio – to sam i dobio. Bravo Nidžo i Tozo! Četvrti tog dana su novi – stari šampioni Bass Lige Srbije USR Banat Zrenjanin – Boki i Sirko, koji su ponovo pokazali da su najjači kad je najpotrebnije, iako na lokaciji gde smo počeli nisu imali nikakav rezultat, a to je potrajalo više nego pola dana, prelomili su da totalno promene lokaciju i taktiku i uspeli da “iskopaju” tri ribe, dovoljne da sačuvaju šampionsku poziciju (a nije prvi put da su uspevali da se iščupaju kad im dan ne krene kako su planirali). Naklon do poda za njih. Peto mesto u danu, sa samo 87 grama više od nas su zauzeli momci iz ekipe USR Ribolovac Srpski Miletić (rekorderi iz prvog kola). Dok se šalimo da su nas upropastili čestitamo i njima. Ozbiljni su takmičari uvek u, ili vrlo blizu vrhunskog plasmana. Mi dan završavamo na šestom mestu, a u generalnom pasmanu smo četvrti. Da je sve normalno to bi značilo da smo u reprezentaciji, ali pošto je zbog korona virusa bilo odlaganja svetskih prvenstava i došlo do sabiranja tri sezone u jednu, za nas ništa od toga ovaj put. Ipak ostaje nam neka satisfakcija da smo sezonu uprkos svemu završili na reprezentativnom nivou. Od mene čestitke mom partneru Danetu Radakoviću, veliki je čovek, sa još većim živcima, ponovo je to potvrdio!!! Ja se mogu “pohvaliti” još jednom čudnom činjenicom, zahvaljujući spletu raznih okolnosti, trenutno sam jedini u našoj ligi, od kako učestvujemo na svetskim prvenstvima, ko je dva puta završio takmičenje u okviru reprezentacije (dva četvrta mesta) a da nisam otišao na svetsko prvenstvo. 🙂
Rezultati 6. kola se mogu pogledati OVDE.
Odlazimo na zajednički ručak i proglašenje, stiskamo ruke jedni drugima, jer koliki god bio rivalitet na stazi, kad se sve završi mi smo drugari i braća po ribolovu. To je naša najveća snaga.
Veliki pozdrav za celu ekipu do nastavka takmičenja i još jednom čestitke članovima reprezentacije za postignuti rezultat u Americi, a najlepše želje onima koji će nastupati u Portugalu!
Miloš Elek
Evo par reči i iz mog ugla kada je u pitanju Srpska Bass Liga i sezona koja je iza nas. Nije ostalo mnogo toga za dodati jer je Miloš gotovo sve već napisao i bilo je uživanje čitati i prisetiti se cele prošle sezone.
Ja sam svakako jedan od novajlija u ligi jer je ovo tek druga sezona koju sam otpecao. Pa da krenem od početka. Otkud ja uopšte u ligi? Svakako me je iznenadio Milošev poziv da sa njim pecam ligu i moram priznati da se iz mog ugla ovaj poziv pomalo graniči sa ludosti. Dosta vremena sam sam proveo na vodi pecajući basa koji je svakako moja druga ljubav (a koja je prva možete zaključiti iz jednog sitnog detalja koji je Miloš provukao kroz svoj deo teksta) ali to je bilo pre skoro dve decenije. U međuvremenu je usledila velika, tačnije ogromna pauza u kojoj sam varaličarenje skroz zapostavio i gurnuo ga negde u zapećak, jer mi je glavna preokupacija bila kako mušičarskim priborm uhvatiti sve što pliva. S obzirom na ovu ogromnu pauzu gotovo isti stepen ludosti je bio i prihvatiti ovakav poziv, ali zašto da ne.
Prva sezona za mene je svakako prošla u slaganju kockica, ponovnom skupljanju pribora, varalica… Mnogo toga se promenilo za dvadesetak godina od kad je ozbiljan basolov stao za mene, pojavile su se nove varalice, tehnike i trebalo je sve to polako pohvatati. Prvu sezenu zajedničkog pecanja smo ozbiljno shvatili, posvetili dosta vremena treninzima i izuzev velikog kiksa u poslednja dva kola ni ona nije prošla tako loše. Obojica smo bili svesni da je prva sezona tu da se što bolje uigramo i izvučemo iz nje neke pouke.
U sezonu 2023. smo ušli ipak malo spremniji jer smo mnoge stvari u hodu menjali. Ono što je meni bilo interesantno zapažanje kada uporedim dve prethodne sezone je ogromna promena koju smo napravili u samom pristupu i izboru tehnika kojima smo pecali,…gotovo kompletan zaokret u odnosu na prošlu sezonu. U sezoni 2022. Miloš je mnogo vise lovio sa power tehnikama spinner bait, vobler, a finesse tehnike su obično bile moj prvi izbor. Postepeno smo, trening po trening, skroz promenili pristup i zarotirali uloge i mogli ste pročitati sa čim je ko lovio i ko je igrao finesse igru, a ko power.
Takođe u ovoj sezoni smo dosta treninga odradili i individualno zbog obaveza koje smo imali i tada je svako pecao posebno. Po završetku treninga bi ukrstili informacije i na osnovu njih pravili taktiku koju smo prilagođavali u zavisnosti od pozicija koje su zauzimale druge ekipe. Dva najbolja treninga iz kojih sam ja uspeo najbolje da sagledam situaciju na vodi i nadjem ribu bila su po pravom kijametu od vremena, kada je vetar ubijao i kiša gotovo horizontalno padala. Ispostavilo se da je trening bio i odlična priprema za potop koji je usledio u 5-tom kolu lige kada smo doživeli pravu provalu oblaka na vodi.
Sve u svemu kada podvučem crtu, sezonu 2023. mogu okarakterisati kao uspešnu, sa raspletom koji nam nije išao na ruku, ali sezonu koju smo dobro otpecali, sezonu u kojoj su mnoge stvari legle na svoje mesto. I zaista mi je bilo uživanje otpecati je sa Milošem.
Dane Radaković
Nekoliko dodatnih fotografija kolateralnih ulova, kao i ulova sa treninga možete pogledati OVDE.