|
Početak
zabacivanja je osnovno kretanje strune kroz vazduh. Ovo
kretanje se postiže pokretima vrha štapa napred
-
nazad
(radi lakših daljnjih objašnjenja, nazvaćemo ih
"mahanjem").
Ravan kretanja štapa je pod manjim ili većim uglom u
odnosu na ravan vode. Da bi mahanje bilo olakšano, štap
držimo tako da palac stoji sa gornje strane štapa, a
pokrete pravimo iz lakta i zgloba šake. Palac takođe
igra značajnu ulogu. Ovo se zove "osnovni
zabačajni ritam" (basic
casting stroke).
Mahanje unapred - prednja faza izbačaja, zove se
"front cast"
(front kast), a unazad
"back cast" (bek
kast). Zamah čine dva sinhronizovana pokreta: dugačak
pokret iz lakta sa postepenim ubrzavanjem do naglog
zaustavljanja i pokret iz zgloba koji dodatno ubrzava
kretanje (bilo unapred ili unazad). Energija koju dajemo
struni i njena brzina kretanja zavisiće od impulsa
energije, koji joj daje brzina trzaja vrha štapa, a ne
od veličine zamaha.
Štap držimo u desnoj ruci a levom rukom držimo
strunu. Deo strune od vrha štapa je odmotan i leži na
vodi, a drugi deo strune odmotamo sa čekrka levom rukom
pored nas (zvaćemo ga
"rezerva strune"). Ovo je inače
osnovni stav u mušičarenju, koji vidimo na gornjoj slici.
Leva ruka je 10 -20 cm blizu desne ruke.
Počećemo od tehnike zabacivanja. Single haul
(singl hol) - jednostruko povlačenje, je jednostavno
zabacivanje, kod koga (posmatrano iz osnovnog stava)
desnom rukom podižemo vrh štapa u vis (rekli smo: iz
lakta i trzajem iz zgloba šake), uz istovremeno
povlačenje strune levom rukom u položaj iza levog kuka,
dok ne opružimo ruku. Kretanje leve i desne ruke počinje
i završava istovremeno! Iz zamaha unazad idemo u zamah
napred, istovremeno privlačeći levu ruku (držeći strunu)
desnoj, do prednjeg zaustavljanja (stopinga)... vidi
sliku:
Sada ponavljamo mahanje unazad, sa istovremenim
povlačenjem strune levom rukom, kako je već opisano. Ovi
pokreti su karakteristični za singl hol. Strunu
zabacujemo tako što, kada štap dođe u prednji stoping,
iz leve ruke jednostavno pustimo strunu (u pripremnoj
fazi, rekli smo, primicali smo levu ruku desnoj).
Za veće daljine zabacivanja (preko 12 m) koristimo
tehniku Double haul (dubl hol) - dvostruko
povlačenje. Tehnika se svodi na singl hol, samo što leva
ruka ima brži ritam: u položaju ka prednjem stopingu,
levu ruku primičemo desnoj držeći strunu i odmah je
povlačimo nazad. Čim vrh štapa krene unazad, levu ruku
primičemo desnoj i u položaju zadnjeg stopinga obe ruke
su zajedno, pa opet povlačimo levom rukom kad krene
zamah unapred.
Da napravimo mali rezime vezano za ova dva zabačaja,
kako biste osetili razliku:
• u položaju prednjeg stopinga leva ruka se ponaša isto
kod oba zabačaja
* u položaju zadnjeg stopinga leva ruka se kod singl
hola nalazi kod kuka, a kod dubl hola se kreće ka
desnoj, da bi odmah povlačeći strunu krenula ka kuku.
Roll cast (rol kast) je kružni zabačaj, koji
spada u grupu osnovnih zabačaja. Treba ga znati, jer se
često koristi za promenu pravca zabacivanja, kao i za
slučaj da iza nas ima prepreka (drveće, stena i sl.).
Tehnika izvođenja zabačaja je veoma laka. Štap se
podigne skoro vertikalno u vis, i nagne se malo u stranu
(ugao alfa), prema donjoj slici.
Oštrim trzajem vrha štapa iz položaja na slici, do
horizontalnog položaja, struna koja visi sa vrha štapa
će napraviti spiralu (nezatvoren krug), koja će da
putuje u željenom pravcu. Trzaj mora da bude oštar, a u
završnoj fazi trzaja zglob šake treba da ga još pojača.
Ruku ne dižite visoko (lakat treba da ostane nisko kao
na slici), jer zamah kvari zabačaj! Pokreti za ovaj zabačaj su delom isti kao i brzo zabacivanje
tanke strune kod pecanja na plovak štapom bez karika.
Rol kast se možete uraditi kad varn je štap kod desnog
ili levog ramena (slično forhendu ili bekhendu u
tenisu).
Postoji još jedan način izvođenja rol kast-a, koji daje
nešto duži zabačaj (slika ispod) Pecaroš drži štap u položaju
"A",
a trzajem dovodi štap u položaj
"B".
Do položaja
"B"
štap rotira za oko 120° ispred tela (u horizontalnoj
ravni), i istovremeno vrh štapa rotira za 45° u vis.
Trzaj mora da bude jako energičan.
Straight line cast (prava linija zabačaja) je
zabacivanje strune kada u prednjoj fazi izbačaja (front
kast-u), opružimo desnu ruku, tako da štap dođe u
paralelan položaj sa vodom. Tada će struna na vodi imati
liniju kao na slici ispod (a)
Slack line cast (labava linija) je data na gorjoj slici
(b i c). Ove linije ćemo dobiti na dva načina:
- b) zabačaj Stutter cast (steter kast) - (mucava,
nepravilna kriva linija): zabacujemo kao i malopre, s
tom razlikom što ćemo u prednjoj fazi zabačaja levom
rukom povući strunu unazad (prema kuku).
- c) zabačaj Squiggle cast (skvigl kast): izvodi se tako
što u prednjoj fazi zabačaja, kada je zabačaj pri kraju,
zglobom desne šake zaljuljamo vrh štapa levo-desno
nekoliko puta. Ovo ljuljanje se izvodi u skoro
horizontalnoj ravni štapa, kao kad kredom škrabamo po
tabli (tako je zabačaj i dobio ime).
Na gornjoj slici (d i e) imamo liniju strune, koju možemo dobiti na
više načina. Najjednostavniji načini su pomoću veoma
važnih
"reach
cast" (rič) zabačaja.
Levi rič (left reach cast) na slici
"d"
izvodi se tako što se štap u prednjoj fazi zabačaja
kreće sporo i kad se nađe pod nekim uglom prema
horizontali (oko 45°), ruka se pomera skroz u levo uz
istovremeno spuštanje štapa u horizontalu.
Desni rič (right reach cast) se izvodi isto, samo se
štap pomera u desno, i lakše ga je izvesti nego levi
rič. Za oba rič zabačaja je važno da je u prednjoj fazi
zabačaja mahanje sporo, kako bi ste imali vremena da
pomerite ruku u stranu!
U principu, ako imate položaj da ne znate zabaciti rič,
zabacite ravno, a potom štap pomerite za 90°
u stranu
(bolje išta nego ništa).
Roll pick up (rol pik ap) nije tehnika zabacivanja već
tehnika podizanja strune (kružno podizanje), radi novog
zabačaja, promene pravca zabačaja i otkačinjanja
zakačene udice za prepreku. Vrlo je praktična tehnika i
prvi deo postupka je isti kao za kružni zabačaj (rol
kast). Podignemo vrh štapa, oštrim trzajem na dole
izvedemo kružni zabačaj (sa nešto manje snage), pa
kada struna u spirali krene prema mušici (zakačenoj za
prepreku ili slobodnoj), trzajem podižemo vrh štapa i
imamo strunu u vazduhu!
Ove osnovne tehnike treba da se dobro uvežbaju, što nije
teško i više dođe kao igranje bičem ili mahanje -
zastavicama na demonstracijama! Zbog nedostatka
fotografija, radnje i pokreti su opisivani. U
instrukcijama nema pogreške, ali sa može desiti da vam
se učini da je nešto nemoguće. U tom slučaju pažljivo
ponovo pročitajte instrukcije ili ih pročitajte zajedno
sa nekim.
Radi vaše informacije, izložene tehnike nisu jedine, ali
su dovoljne da možete plasirati mušicu na potrebna
mesta, Od komplikovanijih tehnika spomenućemo Positive
Curve Cast (bacanje pozitivne krivine) i Negative Curve
cast (bacanje negativne krivine) - verovatno najteže
tehnika bacanja, gde dobijamo slične krive strune kao na
gornjoj slici ("d" i
'e").
Naime, desni rič daje izgled strune kao na donjoj slici
(a), a pozitivna krivina je prikazana na donjoj slici (b):
Podrazumeva se da je pecaroš desnoruk (levoruk bi bacio
pozitivnu krivinu kao na slici
"b" ali posmatrano u
ogledalu), pa je pozitivna krivina -desna krivina.
Pozitivna krivina dobija se tako što se pri mahanju
štapom {Basic casting stroke), ravan, u kojoj se kreće
štap, obori tako da sa ravni vode zaklapa mali ugao. Ovo
znači da se mahanje izvodi bočno {sa desne strane), sa
vrhom štapa blizu površine vode (pod malim uglom).
Mahanje u prednjoj fazi mora biti veoma brzo i treba ga
trenutno zaustaviti u tački S (gornja sl. -b-), uz žestok trzaj zglobom ka napred. Kada je
struna pri kraju leta, postoji mogućnost da levom rukom
povučete strunu unazad (prema kuku), ali taj pokret nije
obavezan! Levu krivinu nećemo objašnjavati, jer se bojim
da na osnovu objašnjenja nećete moći da izvedete
zabačaj. Samo ćemo reći da položaj tela mora da bude
malo zarotiran u levo, da se mahanje izvodi veoma sporo
i da se struna baca u usporavanju prema prednjem
stopingu, a štap nastavlja kretnju krajnje levo. Leva
krivina je jedna od tema organizovanih višednevnih
kurseva mušičarenja, koji će, nadam se, zaživeti i kod
nas.
Postoje posebne tehnike za bacanja pri odgovarajućim
smetnjama (Wind cast, Steeple cast itd), i niz drugih, a
mi ćemo spomenuti samo postupak za
"promenu pravca",
jer može biti potreban. Pravimo osnovni zabačajni ritam
u pravcu A-B, a zabacimo u drugom (C-D), - donja slika.
Razloga za ovakav zabačaj može da bude mnogo. Sve se
odvija normalno, osim što u poslednjem front kastu
zabacimo u željenom pravcu.
Da nešto sada konkretizujemo: nalazimo se u sredini reke
i treba da zabacimo u raznim pravcima. Posmatraćemo 5
karakterističnih slučajeva koji se mogu očekivati na
vodi (simetričnu stranu nećemo razmatrati), slika ispod.
Iz položaja
"0" zabacujemo uzvodno, ka položaju 1.
Možemo tako zabaciti da dobijemo liniju
"a" (desni
rič), liniju
"c" (levi rič), ili liniju
"b" (prav ili
rol zabačaj) koja ja očigledno najpovoljnija, mada se
koriste sve predložene. Posle zabačaja struna i mušica
kreću ka nama. Nalazimo se u osnovnom stavu, kao na
prvoj slici. Treba sakupiti višak strune koji nam tok donosi. To
radimo tako što levom rukom povlačimo po malo strune,
praveći rezervu strune. To povlačenje strune levom rukom
iziskuje praćenje situacije, kako ne bi poremetili
prirodno kretanje mušice. Možemo jednostavno i ne
povlačiti strunu, koja će se nagomilati, dobiti trbuh i
nemamo nikakvu mogućnost za kontru, što nije dobro!
Tehnika povlačenja strune zove se Stripping (striping).
Da se potsetimo: leva ruka je blizu desne, u desnoj ruci
držiimo štap u horizontalnorn položaju. Strunu povlačimo
po 10-15-20 cm (ritam zavisi od toga koliko nam strune
voda donosi) levom rukom. Kad povučemo, onda desnim
kažiprstom pridržavamo strunu tako da nam kroz desnu
ruku struna proklizava. Ponovo levom rukom prilazimo
desnoj, uzimamo strunu, povlačimo i tako stalno!
Kod zabačaja nizvodno, ka tački 5, najbolji je squiggle
cast, koji daje liniju kao na slici
"d".
Može se koristiti i stutter cast. Kada je mušica
zabačena, voda je nosi sve dalje od nas, pa se sada
javlja obrnut problem od malopređašnjeg, jer moramo
dodavati strunu. Ta metoda se zove Feeding (fiding) i
radi se tako što levom rukom dodajemo strunu u desnu
ruku, koju prihvatamo desnim kažiprstom i potom desnom
šakom iz zgloba trzajem zavibriramo vrh štapa na gore,
tako da ta vibracija izbacuje strunu. Fiding se koristi
uvek, za sve pozicije nizvodno od nas.
Ponovo ćemo nacrtati
gornju sliku
i obeležiti nove karakteristične položaje, koje
vidimo na donjoj slici...
Za položaj br. 3 najbolji zabačaj je levi rič (linija
"e"),
mada može i neki od krivudavih zabačaja (linija "f").
Za slučaj "i"
linije, mamac ide brzo.
Za položaj 2 ćemo zabaciti desni rič (linija
"i")
ili neki od krivudavih zabačaja (linlja "k").
U obzir dolazi, naravno, i pozitivna krivina.
Za zabacivanje u tačku 4 koristićemo iste zabačaje kao i
za položaj broj 3, ali ćemo sisteme kontrolisati
drugačije. Naime, linije
"g"
i "h"
su nizvodno od nas, pa moramo popuštati strunu (fiding),
dok su sve ostale linije uzvodno i paralelno sa nama, pa
ih pratimo. Ako je potrebno, koristićemo metodu mending
(prevod je "krpljenje,
oporavljanje, popravljanje"), kojom popravljamo položaj
linije strune na vodi kada je to potrebno.
Mending se izvodi tako što strunu prebacujemo rotacijom
preko ili ispod toka. Vrh štapa se kratko odigne i
povuče unazad, a onda oštrim trzajem iz zgloba šake
zarotira i iz lakta gurne ka napred. U ovom ciklusu
rezerva strune se troši, jer nam struna proklizava kroz
levu ruku (ne držimo je već je samo pridržavamo). Znači
mending je pogodan i za dodavanje strune i za pravljenje
zakrivljenja (vijugave linije) u levo ili desno. Mending
je jako važna tehnika!
Stack Mending (stak mending) je nagomilano dodavanje i
slaganje strune na mestu gde žeiimo da što pre spustimo
mamac na dubinu. Za pecanje u brzim vodama je
nezamenljiv! Brze vode traže brzu reakciju, jer nemate
vremena da čekate niti da se dugo nameštate.
Stak mending se izvodi sa podignutim laktom u visini
ramena i visoko podignutim vrhom štapa. Struna je tada
opuštena u vazduhu, skoro do mesta na vodi na kome ćemo
je nabacivati. U toj poziciji pravimo potez desnom rukom
kao za klasičan mending, samo ruku ne guramo ka napred,
već ka struni na vodi. Potez takođe liči na standardni
kružni zabačaj (rol kast), ali je položaj ruke različit
i razlika je u trzaju.
Pecanje suvom i vlažnom mušicom se tehnički razlikuju.
Suvom mušicom se peca tako što je puštamo da se
prirodnim tokom kreće po površini. Zabacujemo ih, iz tih
razloga, uzvodno od očekivanog mesta napada, prema
tehnici opisanoj na gornjim slikama. Struna je plivajuća, predvez je monofil oko 2
m, mušica je plivajuća (dobro je predvez i mušicu blago
zamastiti). Ako se riba hrani sa površine, prepoznaćete
po tome što se pojavljuju kružići na vodi. Tada joj i vi
ponudite plivajuću mušicu.
Mokre mušice tonu pod vodu, zavisno od tipa mušice. Mogu
biti u svim slojevima toka. Predvez je monofilni, dužine
oko 3-4 m ako koristimo plivajuću strunu, a 1,5-2 m ako
koristimo tonuću strunu. Postoje sredstva kojima se maže
predvez, radi odmašćivanja, kako bi lakše potonuo.
Kada pecamo rnalo ispod površine vode, puštamo mušicu da
se slobodno kreće i dodajemo joj vibracije.
Kada pecate na dnu, nimfom ili gamarusima, dobijamo
sledeću sliku -
Na slici vidimo upotrebu otežanog mamca pri dnu i plivajuću
strunu. Dubljoj vodi treba duži predvez i obrnuto.
Dugačak predvez bi stvorio veliki trbuh, tako da bi
kontra bila nikakva. Iz tih razloga predvez treba da
bude kratak, a na dubokim i brzim vodama ne može biti
kratak, pa je zaključak da ovakav sistem koristimo za
male dubine (do 1,5 metra).
Indikator tonuće strune (slično plovku) može da se
montira na početak monofilnog predveza, za slučaj da
pecate plivajućom strunom. Neko ga koristi, neko ne, ali
ima funkciju da vizuelno obeleži kraj plivajuće i
početak tonuće strune, kao i da pokaže promenu kretanja
strune kod udarca ribe. Ima ih različitih tipova, što za
sada nije bitno.
Gornju sliku ćemo iskoristiti da objasnimo princip pecanja sa
mamcem na dnu (otežane nimfe i gamarusi). Dobro otežan
mamac i tonuća struna ne traže dodatno olovno otežanje,
osim u izuzetno brzoj vodi. Treba prosto držati mamac da
ga voda kotrlja. Zabacujemo sistem uzvodno, tako da
padne na dno nešto pre zone očekivanog napada. Gainarus
treba da se kreće samo zahvaljujući rečnom toku, dok
nimfe možemo podizati ili im dati neko poprečno kretanje
u odnosu na tok. To postižemo povlačenjem strune levom
rukom za 15-20 cm, ili uz vibriranje vrhom štapa. Ovo
potezanje je jednostavno: pecaroš stoji u osnovnom stavu
(prva slika), strunu pridržava desnim kažiprstom, a levom rukom
povlači. Zatezanjem sistema, nimfa će početi da se
izdiže (lift), pa tempiramo da se glavno izdizanje desi
na očekivanom mestu.
Potezanke (strimere) potežemo tako da ne kreću uz tok,
već popreko i niz tok. Da bi ovo bilo ostvarljivo,
postavljamo strunu u položaj prema donjoj slici...
Položaj
isprekidane linije nije dobar, već pune linije. Ovu punu
liniju dobijamo prebacivanjem i popuštanjem strune
ispred strujnice (mending postupkom u nizvodnu stranu).
Zabacivanje strimera radimo tako što gadamo tačku A.
Tačka A je ona tačka u koju treba da padne strimer, da
bi se, nošen vodom, spustio na dno u tački B (ili blisko
dnu). Dok struna tone, koristimo slobodno vreme da
postupkom mending popravimo (nameslimo) strunu, da
dobije oblik zakrivljenja prema punoj liniji na gornjoj slici. Tada uz vibraciju vršimo potezanje strune levom
rukom za nekih 10-15-20 cm u svakoj sekundi
(orijentaciono). Vibraciju dodajemo da bi mamac delovao
prirodno, i to tako što zarotiramo zglobom desne šake u
levo ili desno (samim tirn pomeramo i vrh štapa).
Potezanje je obavezno, dok je vibriranje poželjno!
Potezanku vučemo pri dnu i u srednjem sloju.
Tehnički gledano, strimerima i tonućom mušicom je
pecanje isto!
Ako je tok reke brz, pa potezanka ne stiže do dna,
otežavamo je olovnom kuglicom (bolje odmah ispred nje).
Važno je da znate da na strimere udaraju krupni
primerci, pa se zato koristi jači štap (klase 7, bolje
8) i monofilni predvez debljine 0,25 mm do 0,30 mm.
Za pecanje na brzim vodama već smo rekli nekoliko
stvari. U brzim vodama nimfa lakše isplivava, pa se
koriste brzotonuće strune, sa olovnim otežanjem. U brzoj
vodi ribe napadaju odmah, jer zalogaj brzo odlazi.
Za pecanje je potrebno da se koriste kratki zabačaji.
Zabacuje se uzvodno, brzo se doda struna i natera mamac
da siđe dublje {stak mending tehnikom u uzvodnu stranu).
Mamac se potegne 20-30 cm, pa se za toliko i popusti i
to se ponavlja. Znači, pomeramo istih 20-30 cm! Ako je
voda veoma brza, zabacujemo isto, samo ne radimo
potezanje, već prikočimo štapom i vibriramo vrhom u
mestu, jer se nema vremena. Štap je tada uspravljen uvis
i struna je pod malom zategom.
Možda vam se pecanje u veoma brzoj vodi čini teškim, ali
stvari stoje sasvim drugačije, tim pre što su u takvoj
vodi i ribe manje oprezne, jer i one moraju da požure.
Na kraju svega reći ćemo nešto o kontriranju i vađenju
ribe. Mušičarski čekrk služi uglavnom za smeštaj strune.
Znači, u postupku vađenja ribe ne igra nikakvu ulogu
(ima tipova čekrka koji imaju i druge funkcije, a ovde
ćemo posmatrati najprostiji tip).
Kontrira se kada riba ponese mamac, što se jasno vidi
kad pecate suvom mušicom. Za pecanje mokrim mušicama
(larve i nimfe) kontrirate na sve sumnjive pokrete, dok
se kod upotrebe strimera udarac jasno oseti. Kontra može
biti "dupla" (oštra) i "klizeća" (mekša). Obe se izvode
iz osnovnog stava u kome smo, takoreći, neprekidno. Štap
je u horizontalnorn položaju u visini struka, leva ruka
drži strunu i nalazi se pored desne ruke.
Kada riba zagrize, levom rukom povlačimo strunu, tako
što ruku opružamo u laktu i povlačimo je iza levog kuka.
Desnu ruku istovremeno malo podižemo uvis, savijajući je
u laktu (isto kao i kod pecanja na dubinku ili
varalicu). Ovo je dupla kontra.
Klizeća kontra se koristi na kratkim rastojanjima.
Desnom rukom pravimo isti pokret kao i kod duple kontre,
a levom rukom samo držimo strunu, ili nam čak struna
kroz nju blago proklizava.
Posle kontre strunu prihvatimo kažiprstom i srednjim
prstom desne ruke i stisnemo je uz štap, a onda levom
rukom hvatamo strunu ispod desne ruke, povlačimo je tako
da struna proklizava između prstiju desne ruke i štapa.
Opet povlačimo i tako dalje. Ove pokrete radimo onoliko
brzo, koliko nam riba dozvoljava, koja mora stalno biti
pod zategom kao i kod svih metoda pecanja. Povoljan
momenat možemo iskoristiti da, držeći strunu kažiprstom
i srednjim prstom desne ruke uz štap, namotamo na čekrk
rezervnu strunu (koje sada ima dosta). Riba može u
međuvremenu da napravi koji beg, ali to u tehnici
izvlačenja i zamaranja ribe ništa ne menja. Ovde je beg
ribe bezopasan, jer vode nisu obično opterećene
preprekama u koje bi se riba uplela. Postupke ponavljamo
dok riba ne priđe nama, a zatim je prihvatamo meredovom.
nazad
na vrh |
