Mnoge larve letećih insekata reaguju na povećanje dnevne temperature i duže dane. Pokrenute internim časovnikom, larve se penju na stabljike okolnog vodenog rastinja, odbacuju opnu iz koje izlaze kao krilati insekti.

            Razlog zbog kog se jedna Klasa larvi zove Efemeroptere jeste što iste žive samo jedan dan. Njihov je život efemeralan. Odrasli insekti se pare i umiru u roku od nekoliko sati, a njihova tela padaju na vodenu površinu. Pastrmka mušice, bogate proteinima, jede u ogromnom broju (na stotine, hiljade).

Stotinama godina ribolovci su gledali ovu godišnju gozbu i odlučili da oponašaju prirodu. Veliki viktorijanski ribolovci i prirodnjaci, provodili su živote stvarajući što vernije imitacije takvih mušica. U današnje vreme, ribolovac mušičar ostaje veran tradiciji, ali u isto vreme razvija veliki broj novih veštačkih mamaca.

Prvobitna imitacija mušice bila je mokra mušica. Krila su joj bila usmerena ka nazad i njom se lovilo pod površinom. Suva mušica, predmet mnogobrojnih proučavanja, ima krila vezana uspravno, kako bi je vazduh, koji se tu zadržava, održavao na površini. Savremeni ribolovac u svojoj kolekciji ima imitacije nimfi i mušice koje oponašaju sitnu ribu.

            Za svaku od riba, koje se love na ovakav način (potočna pastrmka, kalifornijska pastrmka, losos, lipljan i dr.), postoje određene vrste veštačkih mušica. Zapravo, postoje mnoge knjige koje obrađuju tematiku vezivanja veštačkih mušica, daleko više neko za bilo koji drugi oblik ribolova.

Kada se imitacija mušice nežno položi na površinu vode stvara sićušne talase na koje pastrmka reaguje. Ako veštački mamac verno oponaša prirodnog insekta, primitivni riblji mozak izaziva momentalnu reakciju za hranjenjem.

Na posletku, zašto se losos zaleće na veštačku mušicu, spinera ili crva, ako je jedini biološki razlog za njegovu uzvodnu migraciju, mrest na mestima u reci odakle je potekao pre neke tri godine? Ne znamo tačan razlog, ali sa sigurnošću možemo reći da je ribolov veštačkom mušicom uspešan metod za lov ribe. Riba je: »radoznala«, »iziritirana pojavom varalice i mušice«, samo su neki od odgovora na ovo pitanje.

Mudri ribolovci svoje teorije zadržavaju za sebe i jednostavno pecaju, zadovoljni saznanjem da se losos može prevariti perom, ofarbanim krznom i udicom u sredini.

SUVE  MUŠICE

Suva mušica

Ribolov suvom mušicom je oduvek smatran savršenstvom, pogotovo na rekama gde je izbor veštačke mušice, koja će u potpunosti oponašati prirodne, samo početak problema.             Sezona  Od svih dana u toku godine kada se riba hrani suvom mušicom, vreme kada se leže majska mušica najpogodnije je za ribolov. Mušice se ležu u velikom broju pa i krupnija riba slobodnije uzima hranu. U ovakvim situacijama skoro svaki model veštačke mušice, koji ima za cilj oponašanje majske mušice, biće lovan. Na nesreću ribolovaca, majska mušica se leže isključivo u tekućoj vodi i u par jezera. U skoro svim prilikama kada se pastrmka hrani kopnenim insektima, pravilo je ne pomerati mušicu. Nemoguće je imitirati vibrirajuće pokrete njihovih nogu, a u svakom slučaju, većina brzo ugine ili se iscrpi pa nepomično leži na vodenoj površini. Imitacija ima više šansi ako se jednostavno zabaci i ostavi. Ukoliko se ne tretiraju sredstvima koja pospešuju plutanje, suve mušice će se brzo natopiti vodom, što zahteva njihovo često menjanje. Ovo se posebno odnosi na modele čija su tela izrađena od vune. Tzv. »Permaflote« omogućuje korišenje jedne mušice u toku čitavog dana, bez bojazni od njenog natapanja. Predvez je najbolje ne tretirati ovim sredstvom, već ga je preporučljivo odmastiti nekim od sredstava za tu namenu. Ništa neće u toj meri poplašiti ribu, koliko plutajući predvez.

 MOKRE MUŠICE

Suprotno suvim, čija je svrha da oponašaju insekta koji pluta na vodenoj površini, mokra mušica predstavlja sitne insekte koji se kreću i žive pod površinom. Suva mušica oponaša isključivo, krilatog insekta, dok mokra može imitirati insekta u bilo kom stadijiumu razvoja. Može oponašati polu-udavljenog krilatog insekta, fazu kada se nimfa preobražava u odraslog insekta i pokušava da se domogne površine ili pak larvu koja slobodno pliva ili gamiže. Mokrom mušicom se mogu oponašati i bića kao što su vodeni pauci, račići, puževi, bube i riblja mlađ.     Mokre mušice

  RAZLIKA IZMEĐU MOKRIH I SUVIH MUŠICA

 Osnovna razlika je u načinu izrade i mekšim materijalima koji više absorbuju vlagu, a koriste se za izradu mokrih mušica. Mokre mušice moraju tonuti i to prilično brzo. Kako bi oponašala insekta pod uticajem vodene struje, za izradu se koriste veća, mekša pera koja se lakše kvase. Ako se redi o mušici koja predstavlja imitaciju krilatog insekta, krila su vezana skoro horizontalno u odnosu na vrat udice. Ovakva osobina olakšava ulazak mušice u vodu i njenu hidrodinamičnost. Brzo potapanje je od presudnog značaja za mušice koje su namenjene za lov u dubljim vodenim slojevima. U ovakvim slučajevima, telo imitacije se otežava olovnom ili bakarnom žicom, kako bi mušica, za najkraće moguće vreme, dostigla željenu dubinu.

  MUŠIČARSKI ŠTAPOVI

 Svrha štapa u bilo kojoj vrsti ribolova jeste da sprovede najlon, strunu ili konac i da posluži kao opruga koja će amortizovati dril borbene ribe. Kod mušičarenja, štap mora biti i dovoljno suptilan, celom svojom dužinom ili segmentom, kako bi se njime mogla bacati mušica koja je praktično bez težine.

Mušičarska struna je otežana u skladu sa vrstom ribolova za koji je namenjena, pa će se prema tome i štapovi razlikovati, u skladu sa težinom strune koja se koristi. Na kraju, štapove možemo razlikovati po akciji i samoj konstrukciji.

  MUŠIČARSKI ČEKRCI

 Dok se većina ribolovaca slaže sa tvrdnjom da mašinica mora biti valjane izrade i dizajna, kako bi pravilno funkcionisala na vodi, mnogi stiču utisak da je mušičarski čekrk manje bitan deo pribora. Ovakvo mišljenje najverovatnije se temelji na činjenici da mušičarski čekrk nema apsolutno nikakvog uticaja na izbačaj, dok u drugim vrstama ribolova od njega zavisi daljina izbačaja.

Naime, postoji nekoliko razloga zbog kojih je važno da čekrk bude kvalitetan. Prvi je dril ribe, koji u kombinaciji sa brzim vodenim tokom vrši veći pritisak na pribor, pa tako i na sam čekrk. Mušičarska struna je znatno deblja nego monofil ili pletenica, pa se i kalem mušičarskog čekrka prazni brže nego što je to slučaj sa stacionarnim mašinicama za lov drugih vrsta. Kako se kalem više prazni, namotaji su sve manjeg prečnika, pa i špulna brže rotira. U ovakvim slučajevima, ako špulna ne naleže pravilno na kućište, ista će se verovatno zaglaviti, a riba sasvim sigurno biti izgubljena.

Mušičarski čekrci se mogu svrstati u tri osnovne kategorije. Čekrk prenosa 1:1. Špulna napravi pun krug jednim okretajem ručice (na pravilno popunjenim čekrcima za lov pastrmke, jednim okretajem ručice, namota se cca 20cm strune). Tip multiplikatora, gde je prenos 2:1 (namotaj iznosi cca 40cm) i tzv. automatski ili čekrk sa satnim mehanizmom, gde špulnu pokreće opruga, koja se automatski »navija« sa svakim izvlačenjem strune. 

MUŠIČARSKA STRUNA

Mušičarska struna se u prošlosti radila od obložene konjske dlake. Ovaj način izrade je vremenom zamenjen mešavinom konjske dlake i svile, a potom čistom svilom (impregniranom i natopljenom lanenim uljem). Uljem natopljena svila bila je u upotrebi skoro tri četvrtine veka, dok je nisu zamenile moderne, plastikom obložene strune, čije je jezgro sačinjeno od Dakrona sa oblogom od polyvinyl clorid-a (PVC-a). Kada je reč o tonućim strunama, PVC je obično impregniran metalom u prahu, čiji udeo određuje brzinu kojom će struna tonuti. Na tržištu postoji veliki izbor struna, koje se identifikuju tzv. AFTMA kodnim sistemom (Association of Fishing Tackle Manufacturers). Ovaj kod je svojevrsni pokazatelj konusa, težine prvih 9-10m strune i toga da li je struna plutajuća ili tonuća.

             Struna sa duplim konusom       

 Prepoznatljiva po oznaci »DT«, odlikuje se duplim konusom (oba kraja su konusna u dužini većoj od 3m). Karakterišu je fini i tanki završeci. Svrha strune sa duplim konusom jeste u tome da se po habanju jednog kraja strune, ista može rotirati i trošiti drugi kraj. Dužina u kojoj se obično proizvode ovakve strune iznosi 27-30m. 

            Struna sa prednjim konusom

 Označava se kao »WF« (Weight Forward) i podseća na »DT« strunu prvih 9-10m, dok ostatak od nekih 12-ak metara čini struna izuzetno tankog prečnika. Ovakva struna je zbog svojih karakteristika, izuzetno pogodna za daleke izbačaje.

             »Shooting head« 

Ovakve strune funkcionišu na sličnom principu kao  »WF« strune, a razlika je u tome što »sastav« strune debljeg i tanjeg prečnika nije neprekidan, već je urađen u vidu specijalnog čvora koji spaja strunu sa monofilom. Ovakve strune karakteriše još duži izbačaj.

 Prema tome, ako u katalogu naiđete na strunu sa oznakom »DT-7-F« to vam govori da se radi o plivajućoj struni (F), duplog konusa (DT), klase 7. Struna oznake »WF-9-S« označava tonuću strunu (S), sa prednjim konusom (WF), klase 9.

Razlog zbog kog se težina strune odnosi samo na prvih 9-10m strune jeste što je to obično dužina koju prosečan mušičar može, bez problema, kontrolisati u vazduhu, prilikom zabačaja. Naravno da ima ribolovaca koji mogu izaći na kraj i sa većom dužinom strune, ali se u praksi pokazalo da nema značajne prednosti u izbačaju dužem od 13-14m.

Kada kupujete mušičarski štap, primetićete da je proizvođač specifikovao klasu strune koja će se njime bacati. Zapamtite, to se odnosi na onih 9-10m strune u vazduhu. Ako na štapu stoji preporuka za strunu klase 7, to znači da će se isti lepo ponašati kada njime budete izbacivali strunu sa istom oznakom klase. Ukoliko se vrsta ribolova, koju upražnjavate sastoji od kratkih zabačaja i retko kad u vazduhu imate strunu dužine veće od 7-8m, biće vam lakše ako koristite težu strunu, recimo klase 8. U suprotnom, ako izbacujete više od 10m, lakše će vam biti ako koristite lakšu strunu.

U ribolovu suvom mušicom i nimfama, uglavnom se koriste plutajuće strune, dok se tonuće koriste na većim jezerima gde se upotrebljavaju mokre mušice. Sporo-tonuće strune tonu brzinom od nekih 30-ak cm za 7 sekundi, srednje-tonuće 30-ak cm za 5 sekundi, a brzo-tonuće brzinom od 30-ak cm za 3 sekunde. Merenjem vremenskog intervala po izbačaju, možete kontrolisati dubinu, do koje želite da struna propadne pre nego što započnete povlačenje.

             »Backing«

 O bilo kom načinu mušičarenja da je reč, potrebno je da imate podlogu tzv. Backing. Backing je dužina monofila ili upredene strune, nepresvučene PVC-om, koja se namotava na špulnu, a po tom se na nju vezuje mušičarska struna. Monofil pljosnatog prečnika, nosivosti nekih 11-12kg ili monofil rađen baš za tu svrhu, obično je znatno jeftiniji od upredene strune i lakši za spajanje sa mušičarskom strunom.

             Predvezi

 Veštačka mušica se ne vezuje direktno na mušičarsku strunu, već se u tu svrhu koriste predvezi od monofila. Obično se radi o najlonu prečnika 0,18 do 0,22mm. Suvišno je naglašavati koliko je važno da se u ovu svrhu koristi izuzetno kvalitetan monofil. Čemu karbonski štap, vrednosti 200-300€ i magnezijumski čekrk, ako najlon vrednosti nekoliko centi popusti?

Većina predveza ima dužinu od 2,7 do 4,5m. Konusni predvez se obično sastoji od više komada najlona, spojenih čvorovima, čiji se prečnik progresivno smanjuje ka mušici. Upotreba jedne ili više mušica vezanih pre one krajnje, zahteva upotrebu još po kojeg švora. Sa toliko čvorova u upotrebi, bolje bi vam bilo da usavršite tehniku vezivanja istih.

Na kraju, sve što vam je potrebno za izradu dobrog predveza jeste 5-6 špulni kvalitetnog najlona, nosivosti od 6kg do 2kg.

Varalicar.com zahvaljuje Darku Bokaniću na velikoj pomoći pri formiranju i uređenju ove izuzetno zanimljive stranice!