je sigurno jedna od najproždrljivijih morskih riba. Izduženog je tela, velikih usta i očiju, a jedna od njegovih glavnih karakteristika, bar što se spoljašnjeg izgleda tiče, je bočna linija koja je jako hrapava i oštra, pogotovo u predelu repa. To je prva stvar koja se primeti, ili bolje reći oseti, kada se ulovi ova riba.

Pribor

Pribor ćemo odabrati u zavisnosti od načina na koji planiramo da lovimo šnjura. Ukoliko se odlučimo za klasično varaličarenje, lov na živog ili mrtvog gavuna, onda će nam štap dužine do 3 m i težine bacanja do 30 g zadovoljiti potrebe, a ukoliko se odlučimo za lov sabikijem onda nam je potreban malo jači štap obzirom da koristimo teža olova i da se hvata po više primeraka odjednom. U principu za lov sabikijem dovoljan je štap težine bacanja do 50 g. Pošto je prosečna lovna težina mala dovoljan će biti najlon debljine 0.20, a predvezi mogu biti i tanjeg promera jer šnjur i nema oštre zube.

Varalice

Već sam napomenuo da je ovo izuzetno proždrljiva riba tako da će uzeti sve što mu ponudimo, a on može da proguta. Ako ciljano idemo u lov ove ribe, pripremićemo varalice manjih dimenzija, do 8 cm dužine, gotovo identično varalicama za lov skuše i lokarde. Vobleri su vrlo efikasni pogotovo kada se ribe podignu u površinske slojeve mora. Boja i oblik nisu od presudnog značaja jer se šnjur zaleće na sve što misli da može da proguta, ali ipak se treba opredeliti za neke prirodnije dekore. Vrlo efikasne su razne leptiraste varalice, kašike, kastmasteri i njima slične varalice. Ipak, na prvo mesto bih stavio silikonske varalice tankog i izduženog tela i to u svetlijim bojama kao sto su bela, žuta, fluo, i sve varijante sa šljokicama. Pošto su takve varalice jako lagane potrebno ih je otežati i to najbolje jednim klizećim olovom koje je postavljeno na rastojanju od najviše 1 m od varalice. Nema potrebe da težina olova prelazi 10 g jer je potrebno da varalica polako tone i vrlo često se dobije udarac još u propadanju. Ako lovimo na živog ili mrtvog gavuna koristimo isti sistem kao za lov skuše i lokarde, tj. predvez sa klizećim olovom i udicom veličine 2, 1, 1/0. Ovaj sistem se najčešće primenjuje u noćnom lovu, iz usidrenog čamca, ispod ferala.
Još jedan interesantan način je lov sabikijem. Sabiki je prvenstveno namenjen za lov sitnih riba koje bi se kasnije koristile kao mamac, ali je veoma uspešan u lovu šnjura. Sastoji se od predveza dužine oko 2 m na koji su vezane udice sa veštačkim mamcima. Najčešće se vezuje pet ili šest udica. Što se tiče samih mamaca oni mogu da budu silikonske ribice, razna pera ili svetlucavi materijali, gumeni gambori, imitacije lignji i sl. Na kraju predveza se nalazi olovo težine do 50 g pomoću kojeg se sistem spušta na dno i onda polako povlači prema površini, isto kao kod vertikalnog džigovanja. Vrlo često se desi da se ovim načinom ulovi po nekoliko primeraka odjednom. Sabikijem se može loviti iz usidrenog čamca, ili još bolje iz čamca koji pluta po površini jer se tada pretražuje veća površina.
 

Šnjur nije neka preterano borbena riba, ali nije neinteresantna za izvlačenje pogotovo ako se radi o primercima koji su veći od pola kilograma. Najbolje je ribu skidati sa rukavicom, ili uz pomoć krpe, da bi se izbeglo pravljenje rana na dlanovima zbog njihove karakteristično hrapave bočne linije. Ubodi nisu nimalo prijatni, a ukoliko riba dobro radi dlanovi, pogotovo bočni deo sa strane malog prsta, ponekad znaju i da postanu krvavi.

Minimalna dužina za šnjura nije određena i lovostaj ne postoji, tako da je po tom pitanju potpuno nezaštićena. Primerke manje od 20-25 cm ne treba uzimati osim ako ih ne koristimo kao mamac.

Za Varalicar.com priredio Marko Radosavljević