U gornjim izvornim delovima reka

Brzim vodotocima

i planinskim potocima

Gde je voda kristalno čista,

Kao suza bistra

Gde stvara slapove, bukove,

Sebi svojstvene zvukove

Gde valja drvlje i kamenje

Čupa stabla i korenje

Tu pastrmka potočna

Najlepša u plemenitom rodu

Bez obzira na modu

Sa krasnim pegama

U dve tri boje

Nalazi utočište svoje

Tu boravi,

Živi, plovi

I lovi.

A što je kraj kršniji

Nepristupačniji

Njoj je miliji

I sigurniji.

Ribolovac se tu vere

I penje

Na stenje

Pa se i sklanja

Iza panja

Ili po vodi gaca

I veštačku mušicu baca

Pažljivo štapom zamane

Da je obmane

Da pastrmka pomisli:

Gle, mušica mala

Malaksala

I pala.

I još doda:

Vidi, kako je lepa

Pa je ščepa.

A već se

Sledećeg trena

Pokaje zbog plena

Jer joj se udica oštra

Duboko zabola u ždrelo

Pa će joj kraj biti

U tiganju zaselo!

A ko hoće da kaže istinu

Koliko pržena pastrmka vredi

Ne sme reći da štedi

Jer ukusnijeg zalogaja nema

Ma kako da se sprema.

No, ozbiljna opasnost preti

I može da se osveti

Čitavoj vrsti

Bez obzira da li su ili nisu

Propisi dovoljno čvrsti

Jer, zagađujemo vode

Lovimo bez kontrole

I ovako, i onako

Svakojako

Pa može lako

Da se desi

Ono najgore

Naopako.

Da nam kroz godinu koju

Bez obzira na mere razne

Vode ostanu puste

I prazne!...

Preuzeto iz knjige Čede Mihajlovića, "Od krive žice do varalice"