Jaz je riba familije Cyprinidae. Nije izraziti grabjlivac, već povremeno u ishrani koristi mlađ drugih riba i sitnu površinsku ribu. Naseljava nizijske, ciprinidne vode dunavskog sliva i najgušća naselja su mu u Dunavu, Savi i Tisi.

Leđa su mu zeleno siva, bokovi srebrnkasti, a sva peraja su mu crvene boje. Krljušti su mu krupne, a bočna linija vidno izražena. Usta su mu mala, a oči veće nego kod srodnih vrsta riba. U Dunavu dostiže težinu od preko 3 kg sa starošću od 8 godina. Meso mu je žućkasto i nešto masnije. Jatna je riba i boravi u dubljim, sporo tekućim vodama. Mresti se od aprila do juna uz strme obale rečnog toka, na dubini od 1-1,5 m, a ikru odlaže na meko podvodno bilje. Optimalna temperatura za mrest je od 16-19C i mresti se u grupama odvojenim po starosnim klasama. Plodnost ženke jaza u četvrtoj godini, sa težinom od 500 g, je 85000 komada ikre. Ikra je žuta i relativno mala, dijametra 0,8-1 mm. Inkubacioni period ikre iznosi 5-7 dana pri optimalnoj temperaturi vode. Nakon mresta jaz se intenzivno hrani. Svaštojed je i u nedostatku larvi i beskičmenjaka, hrani se i sitnom ribom. U toku perioda aktivne ishrane ima intenzivnu migraciju i kreće se u jatima, naročito na terenima sa glinovitim dnom u kome se nalaze larve Chironomusa. Takva mesta su najčešće na dubinama od 3-4 m i na udaljensti od obale do 25 m.

   Ribolov jaza je u klasi lakog varaličarskog pribora. S obzirom na uslove ribolova i veličinu ribe, odgovarajući štap bi trebao da bude dužine 2,4-2,7 m, težine bacanja 10-20 g i savitljiv u gorjoj polovini dužine. Zbog lakšeg zabacivanja manjih varalica, teba koristiti tanje strune dijametra 0,20-0,22 mm, nosivosti do 3 kg. Odgovarajući čekrk bi trebalo da bude kapaciteta 100/0,30, standardnog kvaliteta. Jaz ili brotfiš se najuspešnije lovi manjim varalicama tipa: Mepps No 0, Rapala Mini Fat Rap, Rapala CD 5, Ružno pače No 3, 4, 5, kao i mali džigovima Grub Tail 2“ i Kanadian jig. Sezona ribolova jaza počinje u proleće, krajem aprila meseca, ali se tada najčešće lovi slučajno na varalicu namenjenu bucovu. Nakon mresta, u junu mesecu, prvenstveno se hrani larvama vilinog konjica, koja je tada u fazi podizanja i preobražaja, pa ga je teško uhvatiti na bilo šta drugo. Prava sezona varaličarenja jaza, kada se s namerom može loviti varalicom, je od jula do oktobra. U tom periodu najuspešniji ribolov se obavlja rano ujutro i predveče, na mestima sa većim preprekama u vodi kao što su kamene regulacije, oborena stabla u vodi, iza brana i ustava na kanalima,... itd.

   S obzirom da je jatna riba, često se na jednom mestu može uloviti veći broj komada ali se veći primerci najčešće love pojedinačno. Ako se ribolov obavlja voblerima ili spinerima, oni se izbacuju uzvodno od prepreke, puštaju da potonu u srednje slojeve ili na 0,5-1 metar iznad dna i vode polako pored ili iznad prepreke. Džigovi se vode lagano iznad dna. Jaz varalicu napada brzo i snažno, tako da se dobro ubada i pored lakog pribora i meke kontre. Krupniji jaz, teži od kilograma, se dobro bori, ali se brzo zamara, tako da je dovođenje sa lakom opremom užitak bez većih neizvesnosti. Zbog manjeg značaja za varaličarski ribolov, jaz se najčešće lovi bez namere, na smuđevskim i bucovskim mestima. Krajem jeseni se povlači na dublja mesta u reci i neaktivan je do proleća.

Text je u celini preuzet, uz saglasnost autora, iz knjige "VARALIČARENJE NA REKAMA I JEZERIMA"  Dragana Radojevića